Katarakta je bolest zamućivanja prirodnog sočiva u oku. Javlja se najviše kod starije populacije, međutim može biti prisutna i kod mlađih.
Simptomi katarakte su zamućivanje vida, “dupli vid”, prelivanje boja i rasipanje svetlosti. Često menjanje naočara i promena dioptrije, a u krajnjem stadijumu, katarakta može dovesti do privremenog ili permanentnog slepila. Iako postoje mere prevencije, koje mogu smanjiti rizik od pojave katarakte, katarakta je ipak jedna učestala bolest koja se najčešće javlja kao posledica starenja (iako postoji više različitih vrsti katarakte od koje svaka ima svoj poseban uzrok).
Međutim, u današnjem dobu, katarakta ne predstavlja neku opasnu bolest. Rutinskom operacijom, katarakta se izuzetno brzo i uspešno leči, a period oporavka traje nekoliko nedelja nakon čega se vid u potpunosti vraća, a pacijent može nastaviti sa normalnim i svakodnevnim životom.
Pripremni pregled
Pre zakazivanja operacije katarakte, pacijent se javlja svom oftalmologu na pripremni pregled i dijagnozu, nakon čega lekar, u konsultaciji sa pacijentom zakazuje tačan datum operacije. Sam pregled ne predsatvlja ništa strašno, niti bolno po pacijenta. Uglavnom traje oko sat vremena i mahom služi kako bi se utvrdilo da li postoje bilo kakvi dodatni rizici. Pregled, između ostalog, podrazumeva merenje očnog pritiska, ultrazvučni pregled, biomikroskopski pregled, pregled vida na daljinui i blizinu, pregled očnog dna… Ovi pregledi omogućavaju lekaru da tačno utvrdi vrstu, uzrok kao i lokaciju katarakte, na osnovu čega može preporučiti najbolje veštačko sočivo. Takođe treba uraditi i bris oka kako bi se utvrdilo odsustvo bilo kakvih bakterija u oku koje bi mogle izazvati postoperativnu infekciju.
Osim očnog pregleda, pre operacije je neophodno proveriti i opšte stanje pacijenta, te se pacijent podvrgava laboratorijskim analizama kod interniste nekoliko dana pre operacije. Takođe, pet dana pre same operacije treba ukapavati antibiotske kapi četiri puta dnevno u oba oka.
Operacija katarakte
Na dan same operacije treba izbegavati unošenje bilo kakve hrane i tečnosti 2 sata pre operacije, kao i izbegavati bilo kakav alkohol 24 časa pre operacije. Operacija se radi po principu dnevne hirurgije, što znači da pacijent po završetku intervencije odlazi kući. Radi se u lokalnoj anesteziji. Pod lokalnom anestezijom podrazumevamo da je pacijent budan i svestan, međutim on ne oseća nikakav bol. Sam zahvat traje oko deset minuta tokom kojeg se zenica na oku širi pomoću fakoemulzifikacije – zamućeno sočivo se uz pomoć ultrazvuka razmekša i izvadi iz oka, a umesto njega se postavlja veštačko intraokularno sočivo. Po završetku operacije, oko se prekriva zaštitnom plastičnom školjkom, koja se, do prve kontrole, skida samo zbog nanošenja prepisane terapije, odnosno, kapi. Period oporavka može potrajati do nekoliko nedelja, i to je period u kom se pacijentu preporučuje da se odmara i ne izlaže bilo kakvom fizičkom naporu. Takođe, opersiano oko se ne sme ispirati, dirati ili trljati. Treba izbegavati bilo kakve zadimljene prostorije dok traje period oporavka. Međutim, pacijent može komforno gledati televiziju ili čitati novine, dokle god ne dolazi do naprezanja očiju. Tokom prvih dana pacijent može osetiti blagu nelagodnost u operisanom oku, a samo oko može imati blago crvenilo. Međutim, svi ovi simptomi predstavljaju normalne pojave koje će se povući u narednim danima.