Keramičarski radovi često predstavljaju jednu od završnih i vizuelno najprimetnijih faza renoviranja, ali njihov kvalitet u velikoj meri zavisi od odluka donetih mnogo pre postavljanja prve pločice. Dimenzije prostorije, stanje podloge, položaj instalacija i odabrani format keramike međusobno su povezani. Kada se neki od ovih elemenata zanemari, tokom rada mogu nastati dodatni rezovi, nedostatak materijala ili potreba za promenom prvobitno zamišljenog rasporeda.
Dobra priprema omogućava da se unapred sagleda kako će završena površina izgledati i koliko će materijala biti potrebno. Posebno je značajna kod kupatila, kuhinja i drugih prostorija sa velikim brojem uglova, instalacionih priključaka i prelaza između različitih materijala. Precizan plan smanjuje improvizacije tokom izvođenja radova i omogućava da se vreme majstora iskoristi za postavljanje i obradu keramike, umesto za rešavanje problema koji su mogli biti predviđeni ranije.
Zašto prvo treba izmeriti sve površine?
Precizno merenje predstavlja osnovu za određivanje potrebne količine keramike. Kod pravougaonih zidova i podova površina se relativno jednostavno izračunava na osnovu širine i visine odnosno dužine, ali prostorije retko imaju samo pravilne i potpuno neprekinute površine. Niše, ispusti, stubovi, vrata i druge specifičnosti menjaju stvarnu količinu materijala i zahtevaju dodatnu pažnju. Zbog toga svaku površinu treba posmatrati zasebno, a dobijene mere povezati sa planiranim mestima na kojima će keramika biti postavljena.
Merenje nije važno samo zbog ukupnog broja kvadratnih metara. Dimenzije zida ili poda direktno utiču na izbor rasporeda pločica. Kada su poznate tačne širine i visine, moguće je proceniti koliko celih pločica staje u određeni pravac i koliki komadi ostaju uz krajeve površine. Tako se unapred može uočiti situacija u kojoj bi uz jedan ugao ostala veoma uska traka keramike. Pomeranjem početne linije često je moguće ravnomernije rasporediti rezove i dobiti uredniji završni izgled.
Posebno treba evidentirati položaj instalacija i elemenata koji prekidaju keramičku površinu. Priključci za vodu, odvodi, utičnice, prekidači i druge tačke utiču na broj i vrstu potrebnih rezova. Kod pločica velikog formata preciznost postaje još značajnija, jer pogrešno preneta mera može dovesti do gubitka čitavog komada. Mere zato predstavljaju osnovu ne samo za kupovinu materijala već i za kasnije planiranje obrade keramike.
Dobro izmerene površine omogućavaju i realnije određivanje rezerve materijala. Pored pločica koje direktno pokrivaju zid ili pod, treba računati na materijal potreban za rezove, prilagođavanje uglovima i eventualna oštećenja tokom obrade. Količina rezerve zavisi od formata keramike, načina postavljanja i složenosti prostora. Kada postoje precizne mere, nabavka se može zasnivati na stvarnim potrebama projekta, čime se smanjuje rizik i od nedostatka pločica tokom radova i od kupovine nepotrebno velike količine materijala.
Precizne mere predstavljaju i osnovu za izradu predmera i predračuna keramičarskih radova, kojim se definišu obim posla i očekivani troškovi.
Kako izračunati potrebnu količinu keramike sa rezervom?
Količina keramike ne bi trebalo da se određuje samo prema ukupnom broju kvadratnih metara poda ili zidova. Nakon preciznog merenja svih površina potrebno je uzeti u obzir format pločica, način njihovog slaganja, broj uglova i količinu očekivanih rezova. Jednostavan raspored u pravilnoj prostoriji obično stvara manje otpada, dok dijagonalno postavljanje, niše, stubovi i veliki broj instalacionih otvora mogu povećati potrošnju materijala.
Na izračunatu površinu zato se dodaje određena rezerva. U jednostavnijim situacijama često se računa približno 10 odsto dodatnog materijala, dok složen raspored ili veliki broj rezova može zahtevati veću količinu. Rezervu treba prilagoditi konkretnom projektu, a ne primenjivati isti procenat bez obzira na karakteristike prostorije. Kod pločica velikog formata pogrešno izveden rez može značiti gubitak znatno veće površine materijala nego kod manjih formata.
Prilikom nabavke treba obratiti pažnju i na seriju odnosno ton keramike. Pločice istog modela iz različitih proizvodnih serija mogu imati određene razlike u nijansi ili drugim karakteristikama. Zbog toga je praktično potrebnu količinu, zajedno sa planiranom rezervom, obezbediti u okviru iste serije kada je to moguće. Deo preostalih pločica može se sačuvati i nakon završetka radova, jer može biti koristan ako kasnije bude potrebna lokalna zamena oštećenog komada.
Koji keramičarski alati odgovaraju planiranoj vrsti radova?
Izbor opreme zavisi od vrste keramike, njenog formata i složenosti površine koja se oblaže. Keramičarski alati za osnovne radove obuhvataju pribor za merenje i obeležavanje, opremu za sečenje, gleterice za nanošenje lepka i pribor za kontrolu položaja pločica. Nije svaki alat podjednako pogodan za sve materijale, pa se oprema bira prema konkretnim zahtevima projekta.
Posebnu pažnju zahteva obrada pločica. Ravni rezovi, kružni otvori za instalacije i složenija prilagođavanja oko uglova ne izvode se istim alatom. Tvrdoća keramike i debljina pločice dodatno utiču na izbor odgovarajuće opreme. Kod kupatila i kuhinja često postoji veći broj priključaka, utičnica i drugih elemenata, zbog čega treba unapred predvideti alat potreban za preciznu obradu tih mesta.
Veliki formati postavljaju dodatne zahteve. Pored alata za sečenje, mogu biti potrebni sistemi za nivelaciju i oprema koja olakšava rukovanje velikim pločama. Odgovarajuća gleterica bira se prema dimenzijama keramike i zahtevima materijala koji se koristi za postavljanje. Kada su keramičarski alati usklađeni sa planiranom vrstom radova, manje je improvizacija tokom izvođenja posla, a obrada i postavljanje mogu da napreduju organizovanije.
Kako odrediti raspored pločica pre njihovog postavljanja?
Raspored pločica treba definisati pre pripreme lepka i početka postavljanja. Osnovu čine tačne dimenzije površine i format izabrane keramike. Na osnovu tih podataka može se proceniti koliko celih pločica staje po širini i visini zida ili dužini poda, kao i kakvi će rezovi ostati uz krajeve. Cilj nije da postavljanje obavezno počne celom pločicom iz jednog ugla, već da završna površina dobije što uravnoteženiji raspored.
Ako početak celom pločicom dovodi do veoma uskog komada na suprotnoj strani, početnu poziciju moguće je pomeriti. Na taj način rezovi se mogu raspodeliti na dve strane i učiniti manje upadljivim. Kod zidne keramike treba posmatrati i odnos horizontalnih fuga prema kadi, lavaboima, kuhinjskoj radnoj ploči, nišama i drugim vidljivim elementima. Dobro pozicionirane linije fuga mogu značajno doprineti urednosti cele površine.
U plan treba uključiti i vrata, prozore, odvode, utičnice, vodovodne priključke i ostale prekide u keramičkoj površini. Njihove pozicije mogu uticati na početnu liniju i način raspoređivanja pločica. Kod keramike sa izraženim dezenom treba razmotriti i nastavak šare između susednih komada, naročito na velikim i dobro vidljivim zidovima.
Raspored određen pre početka rada omogućava i preciznije planiranje rezova. Majstor unapred može da proceni gde će biti potrebni celi, skraćeni ili posebno obrađeni komadi. Time se smanjuje broj odluka koje se donose tokom samog postavljanja, racionalnije se koristi kupljena keramika i povećava mogućnost da završne linije izgledaju skladno u odnosu na ostatak prostorije.