Otpornost organizma se može popraviti zdravim životnim navikama

Zašto postajemo neotporni na bolesti? Postoje jednostavna i laka rešenja koja deluju preventivno i jačaju narušenu otpornost organizma.

Ima jedna stara engleska poslovica koja kaže: “ An apple a day keeps the doctor away” (Jedna jabuka dnevno drži doktora podalje od vas. prev. aut.)

Naravno da je doktor poslednja osoba koju želite da vidite. Međutim, naiđe period kada vas ni jedan virus ne zaobilazi. Imate grip ili kijavicu kad su svi oko vas zdravi, u sred leta. Umorni, ste, teško ustajete iz kreveta, odjednom postajete alergični na sve i svašta… nešto nije kako treba.Kada dođemo u ovakvo stanje kažemo da je naš organizam izgubio otpornost.

Šta je imunitet ili otpornost organizma

Pre svega, imuni sistem nije jedan jedinstven organ već se sastoji od miliona sićušnih ćelija raspoređenih u svim delovima tela koje.

Kada je organizam napadnut bakterijama, virusima ili gljivicama i drugim patogenima on se brani tako što proizvodi specijalne ćelije takozvane fagocite.Fagociti su bela krvna zrnca koja štite telo putem konzumiranja (fagocitoze) štetnih stranih čestica, bakterija i mrtvih ili umirućih ćelija. Jednostavnim rečnikom dakle možemo reći da je otpornost organizma zapravo njegova sposobnost da se sam izbori sa bolešću.

Zašto organizam gubi otpornost

Slaba otpornost  može biti urođena (za takve osobe kažemo da su osetljive) i stečena.. Stečenu slabu otpornost prouzrokuju spoljašnji faktori i neke bolesti. Osoba kojoj je otpornost organizma oslabljena ima veći rizik od infekcija i bolesti.

Jačanje imuniteta je možda jedan od najvažnijih koraka u sticanju otpornosti organizma na bolesti i prehlade grip i kancer. Za dobar imunitet koji čuva vaše zdravlje morate se boriti. Videćete da zapravo nije teško biti zdrav ako imate dobar plan. Usvojite zdrave životne navike, kontrolišite stres, vežbajte i hranite se pravilno…

Šta prouzrokuje gubitak otpornosti organizma

Veliki uticaj na stanje imunog sistema ima emocijonalno stanje pojedinca, nivo stresa kojem je izložen, životni stil, navike vezane za ishranu, uhranjenost.

Nedostaci u ishrani su najčešći uzrok oslabljene otpornosti organizma. Naime samo nedostatak jednog važnog nutritijenta može ozbiljno narušiti otpornost organizma. Nedostatak sna je drugi važan uzrok. Ako spavate nedovoljno i loše opšte stanje organizma se postepeno narušava što na kraju dovodi i do slabljenja otpornosti organizma na bolesti.

Pogledajmo u nastavku kako da svoju odbrambenu vojsku uvek držimo u besprekornom stanju, spremnu da se izbori sa svakim uzročnikom bolesti.

Kod poboljšanja imuniteta bitni su vitamini zato smo ishranu stavili na prvo mesto ove priče.

Hranite se zdravo

Pravilna ishrana treba da bude bogata voćem, povrćem i žitaricama. Ove namirnice vam obezbeđuju dovoljan unos zdravih vitamina čiju smo vaćnost za otpornost organizma več istakli.

Citrusi, zeleno i crveno povrće, medicinske gljive (shiitake and maitake), koštunjavi plodovi će vaš organizam snabdeti hranljivim materijama koje čuvaju i jačaju otpornost. Studije pokazuju da povećan unos voća i povrća popravlja imuni odgovor organizma. Izbegavajte brzu hranu, prerađevine koje obiluju konzervansima i drugim štetnim hemikalijama. Gazirana pića zamenite sveže ceđenim voćem.

Vitamini koji jačaju otpornost organizma

  • Vitamin C je od svih najbolji za jačanje otpornosti. Zapravo, nedostatak ovog vitamina može pojačati vašu sklonost bolestima. Hrana bogata C vitaminom podrazumeva citruse, jagode, paprike babure, spanać, kelj i brokoli. Redovan unos dovoljnih količina C vitamina je od posebne važnosti za dobro zdrvlje jer ga organizam ne može sam proizvesti niti može da ga skladišti. Dobra vest je da se C vitamin C nalazi u tako mnogo namirnica pa ga ne morate uzimati u vidu suplemenata osim ako vam lekar ne preporuči.
  • Vitamin B6 je od vitalnog značaja za pravilno odvijanje biohemijskih reakcija imunog sistema. Vitaminom B6 su bogati piletina, riba iz hladnih mora kao što su losos i tuna. Takođe ga ima u zelenom povrću i leblebijama koje su glavni sastojak humusa.
  • Vitamin E je moćan antioksidans koji organizmu pomaže da se izbori sa infekcijama. E vitaminom je bogato koštunjavo voće, semenke i spanać.

Suplementi

Naše organizam bolje apsorbuje vitamine i druge hranljive materije kada ovi potiču iz prirodnih izvora, dakle iz hrane. Ako vam treba brži oporavak, ponekad je lakše da posegnete za šakom zdravlja u vidu vitaminskih suplemenata . Ovde ipak budite obazrivi . Neki od suplemenata mogu imati i propratna neželjena dejstva pogotovo ako se uzimaju pre hirurških intervencija ili sa određenim lekovima. Suplementi nisu bombonice koje možete neodgovorno gutati. Mogu izazvati probleme ako imate određene zdravstvene probleme.

Posebna preporuka je da izbegavate uzimanje vitamina E u vidu suplemenata pre svega zato što postoji veoma malo kliničkih ispitivanja koja dokazuju blagotvornost suplementa vitamina E, a zatim i zbog toga što postoje tvrdnje da može biti štetan u nekim stanjma.

Stručnjaci zato savetuju da je uvek bolje obezbediti dovoljan unos vitamina putem hrane i obavezno konsultujte svog lekara u pogledu suplemenata.

Hidriranost organizma čuva i jača otpornost organizma

Dobra hidriranost organizma, drugim rečima dovoljan unos tečnosti povoljno utiče na otpornost organima to jest pomaže da vaš imuni sistem ostane zdrav i jak. Voda pomaže proizvodnju limfe koja u sebi sadrži bela krvna zrnca i druge imuno ćelije. Organizam odraslog čoveka se sastoji od ok 60% vode. Zato je voda tako važna za pravilan rad svih organa, razmenu materija, izbacivanje toksina…

Kako ostati hidriran?

Pijte najmanje 1,5l vode dnevno. Steknite naviku da vodu ispijate često u manjim količinama. Na ovaj način će organizam imati najviše koristi od nje. Ako popijete litar vode odjednom samo ćete opteretiti bubrege a efekat hidratacije neće biti maksimala. Izbegavajte napitke koji su jaki diuretici kao što je kafa na primer. Jedite krastavce, lubenicu, dinju, celer, grožđe.

Usvojite zdrave životne navike

Vaša prva linija odbrane je izbor zdravog životnog stila. Ovo je prvi i najbolji korak koji treba da preduzmete u nastojanju da na prirodan način očuvate otpornost organizma. Svaki deo tela pa i imuni sistem koji je zadužen za našu otpornost bolje funkcioniše kada je zaštićen od štetnih uticaja spolja i podržan zdravim životnim navikama koje podrazumevaju sledeće:

Prestanite da pušite

Izbegavajte duvanski dim. Pored svih ostalih šteta koje će vam naneti on potkopava otpornost organizma i povećava rizik od bronhitisa i upale pluća. Znamo koliko je C vitamin važan za imunitet a nikotin i drugi otrovi iz duvanskog dima ga uništavaju.

Redovno vežbajte

Vežbanje vam ne donosi samo vitak struk. Iako zvuči dosadno , redovna fizička aktivnost u kombinaciji sa zdravom hranom  su najznačajniji faktori zdravog imunog sistema. Neke studije su pokazale da osobe koje se malo kreću imaju više šanse se razbole od prehlade i drugih infektivnih bolesti. Nije uvek lako pokrenuti se, a još je teže ostati motivisan i ne preskakati treninge, međutim, kad uložite napor da svoje telo navadite na fizičku aktivnost biće vam teško da preskačete treninge. Stvorićete zdravu životnu naviku.

Manje je bitno da li je to teretana, brzo hodanje, planinarenje, biciklizam…Ono što je važnije je izabrati fizičku aktivnost na otvorenom kad god to vreme dozvoljava.

Održavajte zdravu telesnu težinu

Gojaznost je faktor rizika za mnoge hronične bolesti kao što su dijabetes, povišen krvni pritisak, srčana oboljenja, poremećaj ciklusa kod žena, hormonalni disbalans i tako dalje. Međutim, opravdano se sumnja da gojazne osobe takođe lakše oboljevaju od bakterijskih i virusnih infekcija i da je period oporavka duži. Zašto? Svi ovi faktori zapravo imaju negativan efekat na otpornost organizma. Promene do kojih dolazi usled prekomerne težine utiču i na hormonaln i na ćelijsku otpornost organizma. Poznato je da masno tkivo pored toga što  ima funkciju da skladišti i čuva energiju u ubliku triglicerida ima važnu endokrinu ulogu jer proizvodi nekoiko hormona i druge zmačajne molekule. Imuni odgovor može biti značajno ugrožen gojaznošću.

U masnom tkivu se proizvodi hormon leptin koji mozgu šalje signal da ste pojeli dovoljno hrane koliko je organizmu potrebno. Što više masnih naslaga više leptina. To receptore u mozgu zbunjuje i čitav balans organizma se ruši a samim tim i imuni sistem slabi.

Rešite se viška kilograma i organizam će se vrlo uskoro vratiti u prirodnu ravnotežu…

Budite umereni u konzumiranju alkohola.

Smatra se da je čaša vina posle obroka zdrava, međutim redovno i ekstremno konzumiranje alkohola slabi imuni sistem i povećava podložnost organizma dugim i upornim infekcijama. Alkohol, pored toga što slabi i usporava imuni odgovor, redukuje broj T ćelija i usporava rast B ćelija koje imaju odbrambenu funkciju.

Spavajte dovoljno

Znate i sami da vas prehlade najčešće nađu kada ste premoreni.

Kada se nađete u sred beskrajne liste obaveza koje nikako da privedete kraju obično štedite na snu. Ako vam ovo postane navika to može imati ozbiljne posledice po vaše zdravlje. Lekari kažu da postoji veza između nedostatka sna i razboljevanja. Oni kažu da ljudi koji premalo spavaju u dužem vremenskom periodu ne samo da su podložni novim infekcijama već su izloženi i riziku od reaktivacije starih bolesti. Do reaktivacije dolazi kada se neki stari virus ”probudi” u vašem organizmu i prouzrokuje pokatkad i teži oblik bolesti. Tipičan primer su male boginje.

Zapamtite da ništa ne može nadoknaditi san osim samog sna, spavajte bar sedam sati dnevno. Isto tako zapamtite – sat vremena sna pre ponoći vredi kao dva sata sna posle ponoći.

Negujte dobre higijenske navike

Preduzmite sve mere da izbegnete infekcije. Redovno perite ruke i pažljivo pripremajte obroke.

Vodite računa o svom životnom prostoru. Higijena doma i redovno provetravanje prostorija su važan uslov za zdrav život. Pod zdravim higijenskim navikama podrazumevamo i svođenje hemikalija koje upotrebljavate za čišćenje na razumnu meru. Koristite prirodne praeparate za ličnu higijenu i higijenu odeće i doma. Postoje dokazi da hemijsko zagađenje slabi otpornost organizma.

Boravite na suncu

Uhvatite sunca kad god možete. Sunčeva svetlost aktivira prizvodnju D vitamina u koži. 15 minuta boravka na suncu je dovoljno. Nizak nivo D vitamina je povezan sa povećanim rizikom od respiratornih infekcija. U zimskom perijodu se preporučuje uzimanje ovog vitamina u vidu suplemenata. Osim toga sunčeva svetlost pospešuje proizvodnju serotonina (hormona sreće) i popravlja opšte raspoloženje i stanje organizma.

Uradite kvantnu dijagnostiku

Spomenimo da kvantna medicina, kao energetsko informaciona medicina postaje sve popularnija zbog svoje efikasnosti. U Americi je sastavni deo studentskih programa na preko 50 univerziteta.

Razlozi su sledeći: u pitanju je neinvazivna, jednostavna i u osnovi jeftina metoda. Ako ništa od gore pomenutog ne daje dramatično bolje rezultate, probajte ovaj vid dijagnostike. Dobar početak je kvantna biorezonantna dijagnostika u poliklinici Longa Vita u Nišu.

Da zaključimo, zdrav, aktivan, dinamičan život, umerenost u jelu i piću čuvaju naše zdravlje čineći nas otpornijim na bolesti.