Mnogi učenici u obrazovanju oslanjaju se na državni sistem, međutim, pitanje je da li se stiče kvalitetno znanje u državnom karakteru obrazovnih institucija, ili su veće pogodnosti u privatnim srednjoškolskim ustanovama.
Gimnazije kao simbol prestiža, pružaju radikalne iskorake na nivou obrazovanja sa svojim privatnim programima. Zanimljive inovacije u elitnim obrazovnim sistemima pružaju nam značajne razlike u odnosu na državno obrazovanje, pa se ne možemo zapitati da li ima smisla školovati decu na nivou države. Ipak, školovanje dece počev od privatnih vrtića pa do univerziteta, nije za svačiji budžet.
Pozitivne karakteristike privatnih gimnazija i srednjih škola
U privatnim gimnazijama i srednjim školama uopšteno, formiraju se manje grupe učenika kako bi nastava mogla da se prilagodi individualnim potrebama, gde nastavnik ima vremena za svako dete pojedinačno. Kvalitet samog obrazovanja veći je od državnog kvaliteta zbog korišćenja modernizovanih nastavnih sredstava i šireg obrazovnog, akreditovanog programa. Nastava se odvija u dobro opremljenim prostorijama, u kojima se roditeljima neretko mogu pružati uvidi putem video nadzora, ali i praćenja ocena zahvaljujući savremenim kompjuterskim programima. Takođe, mnoge privatne gimnazije nude mogućnost korišćenja kantine i restorana što može biti olakšavajuće u rasporedu rada. Među drugim prednostima jesu i usluge medicinske nege, pomoć pri izboru i pripremi za univerzitet, zatim, učenje međunarodnih jezika na najvećem nivou i savremena tehnička obuka… Većina roditelja sanja o tome da svoju decu pošalje u privatne škole kako bi mu omogućili sveobuhvatni razvoj, međutim glavni nedostatak ovakvog vida obrazovanja jesu visoki troškovi.
Ko su nastavnici u privatnim obrazovnim ustanovama
Nastavnici koji pritiču u pomoć obrazovnom sistemu privatnih ustanova stvaraju dobro organizovano radno okruženje za dete i igraju glavnu ulogu u kreaciji akademske ličnosti. Licencirani stručnjaci posvećeni su doprinošenju obrazovanja dece ali i sticanja duhovnih i moralnih vrednosti, poučavajući ih istoriji, književnosti, društvenim naukama, komunikacijskim tehnologijama, međunarodnim jezicima i slično. Njihov zadatak ne samo da je obrazovanje i vaspitanje već i pružanje podrške detetu putem dodatnih časova, psiholoških savetovališta, raznih sekcija i seminara putem kojih učenik može steći dodatne talente i sposobnosti. Reputacija privatnih gimnazija ali i drugih srednjih škola, kao i efikasnost rada, uveliko zavisiće od kvalitetnog nastavnog kadra i drugog zaposlenog osoblja.
Glavna misija privatnih gimnazija
U politici „razvijanja mozga“, privatne ustanove trude se da prošire granice nauke, unaprede naučne vrednosti savremenog društva i poboljšaju kvalitet obuke kako bi učenik kasnije mogao samostalno i uspešno pokazati svoje sposobnosti. Neke od misija privatnih gimnazija jesu da se kroz profesionalizam pruži učenicima visoki standard obrazovanja, da se individualne težnje u oblasti obrazovanja usliše, da se stvori dobra razmena informacija između učenika i profesora, da boravak učenika u privatnoj instituciji bude komforan, zatim, da se razvija multi-aspektna ličnosti kako bi se postigli najbolji rezultati i stvarale nove ideje. U svojoj kompetentnosti privatne gimnazije teže ka tome da prodube već posedovana znanja i da oforme veštine za primenu znanja u raznim životnim situacijama. Bez obzira o kojoj privatnoj školi je reč, nesumnjivo glavna misija jeste da se obezbede budući talenti. Nakon završetka srednjoškolskog školovanja i sticanja priznatih diploma, dete može upisati gotovo bilo koji univerzitet u svetu.