Sve više se kao tema nameće pitanje zdravlja, česte su emisije na različitim kanalima u kojima se razmenjuju iskustva ili lekari dele savete o tome kako poboljšati neke životne parametre. Jedna od čestih tema tih emisija i konsultacija je holesterol.
O njemu se uglavnom govori u kontekstu da je dobar za zdravlje našeg organizma ukoliko je u granicama i ukoliko nije povišen LDL holesterol, to je onaj „loš“, pošto i u ovoj priči kao i u svakoj drugoj imamo dva junaka, dobar (HDL) i loš (LDL) holesterol.
Razlika izmedju dobrog i lošeg holesterola
Holesterol igra vitalnu ulogu u organizmu i ukoliko je „dobar“ on je potreban telu. „Dobar“ holesterol treba organizmu da gradi nove zdrave ćelije, posebno je od vitalnog značaja u formiranju ćelijskih membrana i nekih hormona, zato organizam bez njega ne može da opstane. Holesterol je sličan mastima, proizvodi ga jetra, kao svaka masna materija, on se ne rastvara u vodi, pa on putuje kroz krvotok, a jetra mu pomaže da se kreće tako što stvara lipoptoreine ( čestice od masti i proteina) koji transportuju holesterol.
Lipoproteini se javljaju u dva glavna oblika, kao „dobar“ (HDL) holesterol i kao „loš“ (LDL) holesterol. Ukoliko laboratorijske analize pokažu da je u krvotoku previše lipoproteina male gustine (LDL holesterol) kao dijagnoza se uspostavlja visok holesterol koji može dovesti do mnogih zdravstvenih problema, pre svega kardiovaskularnih.
Za razliko od LDL holesterola, HDL holesterol zove se još i „dobar“ zato što pomaže organizmu da „loš“ holesterol vrati u jetru gde ga ona razlaže. Taj proces je u organizmu veoma bitan zato što pomaže da se spreči nagomilavanje masnoće u arterijama. Zdrav nivo „dobrog“ (HDL) holesterola smanjuje rizik od stvaranja krvnih ugrušaka, a onda i od bolesti srca i moždanih udara.
Kontrola LDL holesterola
U Srbiji svake godine od kardiovaskularnih bolesti umre onoliko ljudi koliko stanovnika ima neki naš grad srednje veličine. Uzročnik kardiovaskularnih problema je LDL holesterol zato je važno kotrolisati ga i vrednosti držati u dozvoljenim granicama, pa već osobe starije od 20 godine bar jednom u 5 godina treba da provere lipidni status.
Povišeni LDL holesterol ne daje nikakve znake upozorenja, ukoliko se ne odradi biohemijska analiza krvi, nekada i test holesterola koji daje sliku koliko je i koje vrste holesterola u krvotoku, bez njih ne može da se zna kolike su vrednosti i da li je prisutan u organizmu.
Kako se drži u granicama?
Za pacijente sa povišenim holesterolom nema drugog saveta no da se drže uputstva koje im daje lekar, a on će im prvo reći da je neophodna fizička aktivnost, bar pola sata ciljane šetnje dnevno, a cilj je bolje zdravlje. Od samog pešačenja je produktivniji intervalski trening, brzo trčanje minut-dva, pa odmor dok se disanje ne vrati u normalu, to ponoviti nekoliko puta.
Redovan san, 7-8 sati mirnog sna je zlatan lek za srce i celokupno zdravlje. Dok spavamo, snižava se krvni pritisak i smiruje stanje, a utiče i na nivo holesterola. Dijetetska ishrana je jedna od najčešćih preporuka lekara, ali ako uz holesterol imate i povišeni krvni pritisak i gojaznost, onda će lekar neminovno savetovati lekove.