Svima je dobro poznato da Srbija slovi za zemlju vrednih radnika, za zemlju seljaka na brdovitom Balkanu. Vredni radnici oduvek su bili dika i ponos naše zemlje, a onda polako postadoše problem. Kvalifikovani i stručni srpski radnici traže se širom sveta, a tek koliko su uspešni i cenjeni visokokvalitetni srpski stručnjaci. Svuda po svetu nas ima, tako da ima Srbija čime da se diči i danas.
Doduše, bolje bi bilo da u našoj zemlji radnici nisu postali problem i da ih nismo izvezli toliko, jer onda bi imao ko da bude moler, pekar, tesar, a znalo bi da se ceni umeće posla i majstorluk. Ovako čini se, prepustili smo sudbini i ovo malo zanatlija što nam je ostalo. Mladi beže od zanata, ne upisuju se više smerovi moler, keramičar, a sve je manje škola koje obrazuju automehaničare, limare, kovače. Ko je kriv za takvo stanje, da li je interesovanje za zanate kao što je moler, kovač, pekar nestalo slučajno ili planski?
Kada se pomene pitanje obrazovanja i trogodišnjih smerova, nekako se vešto izbegne problem i prebaci se odmah priča na neku drugu stranu. Odmah se govori o IT stručnjacima i srpskom potencijalu, odmah se govori o profitu koji ovaj kadar u eri nove tehnologije donosi, a na električara, tesara, pekara sve se manje obraća pažnja. A slučajno ili namerno retko ko danas se odlučuje za zanat.
Tašner, časovničar i moler samo su neki od zanatlija koji znaju kako je bilo nekada raditi i zarađivati, a kakva je zarada danas. U svetu se dobro zna koliko su srpski građevinski radnici vredni i koliko dobro obavljaju svoj posao, ali takvih radnika nekada je bilo mnogo, a danas ih je sve manje.
Gubitak radne snage
Pekar, lekar, apotekar, mogao sam biti ja, reče jedan naš roker. A šta biste vi da budete kad porastete? Ili kada završite školu? Današnja omladina najpre juri fakultete, traži akadesko zvanje, a postalo je nevažno koji je fakultet u pitanju. Važno je samo da je fakultet. Međutim, trebalo bi napomenuti da manjak kvalifikovane radne snage znači da određene prosefije usled nedovoljnog broja radnika mogu profitirati na tržištu.
Sve je manje lekara, jer svi traže sreću u belom svetu. A oni koji su ostali muku muče sa platama. Međutim, nije to samo slučaj u medicini, već i u građevini. Srbiju su stručni građevinci napustili, jer je slađi tuđi hleb, a oni što su ostali sa mukom zarađuju za život. Kada na tržištu ne bude bilo dovoljno radne snage, onda će tržište samo da reguliše plate.
Treba napomenuti da nije loše otići na rad u inostranstvo na neko vreme, možda dobro zaraditi za kraći vremenski period ili pak usavršiti znanja i vratiti se u svoju zemlju. Mnogi su otišli i nisu se vratili. Moler, limar, građevinac tražili su se u Nemačkoj. Ovo leto izazvalo je veliku pometnju u Sloveniji i Hrvatskoj oko sezonskih radnika, pa su naši ljudi hrlili u susedne zemlje ne bi li dobro zaradili. Jedno je sigurno, za čoveka koji želi da radi, uvek može lepo da se zaradi, samo je pitanje šta on očekuje i za koji je posao kvalifikovan.