Drugačije nazvana trgovina na malo (što možda predstavlja i naziv koji je bliskiji laicima), maloprodaja predstavlja plasiranje dobara ili pak usluga kupcu koji predstavlja krajnjeg korisnika. Ako je nekome lakše za razumevanje, to su jednostavno prodavnice u kojima se može kupiti roba najrazličitijih vrsta ili pak gde se vrše određene uslužne delatnosti.
Ako navedemo nekoliko primera, stvar će biti jasnija, ali nas pre svega zanima kako to poslovanje funkcioniše i koliko se razlikuje od drugih, odnosno kako je izgledalo nekada, a kako u savremenom trenutku.
Za početak najosnovnije
Dok se nekada maloprodaja obavljala na trgovima (otuda i naziv pijaca), danas se ona obavlja najčešće u prodavnicama, iako su pijace i prodavnice na otvorenom i dalje posećene i voljene. Kada se govori o podeli maloprodaja, obično se ona radi na osnovu vrste robe koja se u njoj prodaje, pa tako imamo maloprodaju prehrambenih proizvoda, maloprodaju sa dužim vekom trajanja, i na kraju maloprodaje sa kraćim vekom trajanja i potrošnog materijala.
Prodavnica kao pojam nije vezana samo za prvu asocijaciju – mali dućan u komšiluku. Postoje različite vrste maloprodaja, od kojih se izdvajaju one koje su specijalizovane, u kojoj se prodaje roba po posebnim cenama (outlet), zatim takozvane opšte prodavnice. S druge strane, tu su i robne kuće, danas mnogo popularniji hipermarketi, supermarketi i tržni centri. Međutim, vrsta prodavnice koja je danas ipak najpopularnija jeste elektronska, odnosno takozvane e-prodavnice.
Softver za maloprodaju umnogome olakšavaju poslovanje
Svaka maloprodaja mora da ima program preko koga će kontrolisati proces poslovanja. U tom programu treba da budu obuhvaćene finansije koje se tiču prodaje, kao i stanja zaliha, različite pretrage, izveštaje i slično. Sve u zavisnosti od toga koliko je posao razgranat i koje sve sektore treba povezati. Softver za maloprodaju, dakle, pre svega treba da bude sveobuhvatan, ali i da bude jednostavan za korišćenje, odnosno da radnicima ne treba komplikovana i dugotrajna obuka za rad na njima. Takođe, prednost je i kada taj softver ima jednostavan interfejs koji neće stvarati dodatne zabune, čime će se mogućnost grešaka u radu smanjiti na minimun.
Kako se danas prodaje roba
Kada uđete apoteku, obično vas za pultom dočeka farmaceut, koji je tu da vas usluži. Zato apoteke spadaju u prodavnice u kojima ne možete sami da uzimate robu, već vas usluži prodavac, i takva vrsta prodaje naziva se šalterskom. Nekada su to bile i prodavnice robe široke potrošnje, ali danas su samousluge kao koncept ipak sveprisutne. Zatim, sigurno ste se barem nekoliko puta u životu susreli sa tim da vam neko zvoni na vrata i nudi neki proizvod ili da vas zove telefonom i nudi različite proizvode na neverovatnim popustima. To je takozvana prodaja od vrata do vrata, koja je kupcima obično mrska. Kupci danas možda najviše vole kupovinu onlajn – gde se mogu detaljno informisati o proizvodu i obaviti kupovinu iz fotelje, odnosno da vam izabrani artikal bude isporučen na kućnu adresu. Sve manje kao kupci volimo gužve, a sa politikom da se roba koja ne odgovara vrlo lako vraća, sve više se okrećemo i spoznajemo prednosti upravo ovog načina prdaje.