Podaci Svetske zdravstvene organizacije kažu da 55 miliona ljudi na svetu ima neki od oblika demencije i da se svake godine razboli još 10 miliona. Od tog broja 60-70% ima Alchajmerovu bolest i većina je starija od 65 godina.
Rani simptoni Alchajmerove bolesti
Simptoni Alchajmerove bolesti se polako razvijaju, ali se vremenom pogoršavaju da ometaju normalno, svakodnevno funkcionisanje. Mogu se prepoznati nekoliko stadijuma Alchajmerove bolesti: rani, srednji, kasni. U zavisnosti od stadijuma javljaju se različiti simptomi. U ranom stadijumu javljaju se gubitak pamćenja, gubitak pojma o vremenu, nesnalaženje na poznatim mestima. Što se dijagnostikovanja bolesti tiče najvažnije je prikupljanje informacija od simptomima od samog pacijenta ili najbližih.
Laboratorijska istraživanja treba da isključe druge potencijalne uzroke. U poslednjim godinama napravljen je pomak u istraživanju i otkrivanju gena koji su faktori rizika Alchajmerove bolesti. gena koji su faktor rizika Alchajmera. Otkriveno je da neki geni menjaju način na koji nervne ćelije i vlakna utiču na rast amiloida, proteina koji pospešuje pojavu Alchajmera.
Najnovija istraživanja bave se uticajem Covida-19 na razvoj Alchajmerove bolesti I otkriveno je da se kod obolelih od Covida-19 sa težom kliničkom slikom javlja veći rizik od Alchajmerove bolesti.
Alchajmer – srednja faza bolesti
Postoje razlike u tome kako će Alchajmerova bolest napredovati, ali simptomi uglavnom prate sličan put. Dok su u ranim fazama oboleli od Alchajmera uznemireni I primećuju gubitak pamćenja, u srednjoj fazi su manje svesni kognitivnog pada , iako on raste kako demencija napreduje. U ovoj fazi demencija utiče na dugoročnu memoriju I donošenje nekih dugoročnih odluka. Napredovanje demencije dovodi do promene u društvenom ponašanju, takvi ljudi se često povlače I okreću sebi, padaju u depresiju. Često su uznemireni, a ta uznemirenost uključuje nemire i lutanje..
U ovom stadijumu povećava se agitacija, provociranje, podbadanje, izazivanje u razgovoru sa poznatima I nepoznatima. Izazivanje i podbadanje u razgovoru su sve češći oblici komunikacije, ali I potreba obolelog. Kod nekih se u srednjoj fazi javlja strah, aksioznost i halucinacije, pa takvi sumnjaju u sve i optužuju druge da sui m nešto ukrali ili ih povredili. Važno je da znate da Alchajmer utiče na način na koji oni vide I tumače stvarnost, pomerena je percepcija stvarnosti. Ne zamerite im, već im pomognite zbog toga što to nije njihov lični izbor, to je izvan njihove kontrole, zato se trudite da im pomognete. U ovoj fazi oboleli često zapostavlja higijenu, ne želi da se tušira, nosi prljavu odeću I to je povezano sa zaboravljanjem. Kako bolest napreduje ravnoteža I koordinacija se smanjuju pa I samo hodanje postaje teže.
Kasna faza u razvoju bolesti
U kasnoj fazi javlja se povećana osetljivost na infekcije, uključujući I infekciju kože, teškoće u kretanju I hodanju što na kraju dovodi do toga da osoba bude vezana za stolicu ili krevet, gubitak sposobnosti komunikacije, teškoće gutanja i jela što dovodi do gubitka težine. U poznoj fazi bolesnici gube sposobnost da se sedne i da se drži glava, povećano spavanje I gubitak izraza lica. Bliži članovi porodice u ovoj fazi treba da odluče da li mogu da brinu o osobi oboleloj od Alchajmera ili će je smestiti u neku instituciju ili bolnicu.
Kao kod svake bolesti, važna je prevencija. U tom smislu zdrave životne navike i mogućnost da se osoba na zdrav način nosi sa stresom su jako važni faktori koji će osobu sačuvati od potencijalnih neuroloških oboljenja.