Svedoci smo velikih društvenih, socioloških, bioloških potresa koji u velikoj meri utiču na zdravlje čoveka, ugrožavaju ga u svim segmentima, posebno je kardio-vaskularni sistem pod stalnim pritiskom i stresom zbog svega što se svakodnevno dešava. Danas ništa ne treba prepustiti slučaju, posebno kada je reč o zdravlju, neophodna je stalna posvećenost, briga i nega, kontrola na redovnim sistematskim pregledima, medju kojima je jedan od najznačajnijih kardiološki pregled.
Radno sposobna populacija i sportisti, iako su bez tegoba, jednom godišnje treba da odu kod kardiologa na pregled, on će sveobuhvatno pristupiti proceni zdravstvenog stanja i proceniti sklonost mogućim srčanim oboljenjima. Ne treba da nagadjamo kod kuće, već da na pravom mestu dobijemo informaciju o tome šta se dešava sa srcem, ukoliko imamo neke simptome, da li je reč o ozbiljnoj, možda fatalnoj bolesti ili su u pitanju simptomi koji samo podsećaju na srčanu bolest. Procena rizika od mogućih srčanih tegoba radi se na detaljnom kardiološkom pregledu, a njegov najznačajniji deo je ultrazvuk srca.
Ultrazvuk srca – rano otkrivanje srčanih tegoba
Neophodno je da kardiološki sistematski pregled postane obaveza za radno aktivnu populaciju, zato što je u toj grupi mnogo veća izloženost stresu. Ranom dijagnostikom, otklanjanjem i lečenjem faktora rizika, moguće je da se odloži nastanak neke od srčanih bolesti i da se tako u velikoj meri smanji procenat invalidnosti i prevremene smrti. Kardiološki pregled započinje se razgovorom i EKG zapisom, a onda sledi ultrazvuk srca, najvažniji deo kardiološkog pregleda. Ultrazvuk srca je prikaz srca pomoću ultrazvučnih talasa. Ultrazvuk srca je neinvanzivni dijagnostički pregled. Za vreme pregleda pacijent leži na levom boku, desna ruka je uz telo, a leva je podignuta iznat glave.
Na kožu pacijenta kardiolog prislanja sondu koja je izvor ultrazvučnih talasa, a da bi kontakt izmedju kože i sonde bio što bolji, lekar će namazati gel. Kardiolog prislanja sondu na odredjena mesta grudnog koša i tako dobija anatomske preseke srca. Postoji i drugi način, da se sonda proguta, kao kod gastroskopije, onda je ona bliže srcu i nalazi su jasniji. Ultrazvučni aparat ima mogućnost zamrzavanja slike, tako da lekar može precizno da izmeri dimenzije zidova srca i srčanih šupljina. Pored slikanja i merenja tačnih dimenzija, ultrazvukom se i snima pokretljivosti pojedinih delova srca u realnom vremenu, a to je uz merenje brzine protoka, način da se dijagnostikuju srčane mane, promene funkcija srca i srčanih zalizaka, a rezultati ultrazvučnog pregleda, veoma jednostavnog i lako dostupnog, ukazuju na moguće promene koje će, ukoliko su otkrivene na vreme, biti adekvatno medicinski tretirane i otklonjene.
U kojim slučajevima se radi ultrazvuk srca?
Ultrazvuk srca radi se kao sastavni deo kardiološkog sistematskog pregleda, ali i ukoliko pacijent oseti neku od tegoba koje ukazuju na mogući razvoj kardiovaskularnih bolesti. Ukoliko EKG nalaz ukaže na moguće probleme, oni se onda potvrdjuju ultrazvučnim nalazom. Pacijenti sa povišenim krvnim pritiskom su kandidati za ovaj pregled, zato što će lekar, po odradjenom ultrazvuku srca, odrediti terapiju lekovima koja treba da postigne ciljni, optimalni pritisak.
Ukoliko pacijent otežano diše, u pokretu ili mirovanju, ultrazvuk pomaže da se otkrije da li su srčani uzroci razlog tog disanja. Ultrazvuk se radi i kod poremečaja ritma srca, kod srčanih šumova, ali i koronarnih hroničnih bolesti koje zahtevaju praćenje uspeha u lečenju i korigovanje terapije.