Jednom je na jednom čuvenom humorističkom sajtu napisana dovitljiva dosetka koja glasi ovako:
- “Od salata najviše volim ćevape”
I stvarno, dodatni opis kaže da je ovo Moto zakletog mesoždera, sa čime jedino možemo da se složimo i stavimo uzvičnik na kraju rečenice. Samo pravi ljubitelji mesa će moći da razumeju ovu tvrdnju i shvate koliku težinu ona nosi sa sobom.
Kada su od pravog mesa, lepo ispečeni i posluženi, ne postoji lepši gurmanski užitak od ćevapa. Oni koji su u žurbi i trenutno nemaju vremena za pripremu ovog divnog jela, njihovu glad mogu zadovoljiti Walter ćevapi u Novom Sadu, Beogradu ili drugim gradovima.
Za sve one koji sa druge strane žele da se upuste u pripremu ćevapa i u svojoj kuhinji spreme ovaj mesni specijalitet, savetujemo da posvete nekoliko minuta vremena čitanju narednih redova.
Kratak istorijski osvrt na čuveni specijalitet
Kratak uvid u istoriju jela i namirnica koje pripremate i njihov značaj koji je imao u ranijim godinama, sigurno će vam još više povećati apetit i naterati da se više potrudite.
Ćevapi se danas smatraju tradicionalnim srpskim specijalitetom, ali je neophodno naglasiti kako su se kroz istoriju pravili na područjima koja su naseljavali Turci.
Pre nego što je izmišljena mašina za mlevenje mesa, smesa za oblikovanje ćevapa dobijala se tako što se meso seklo na veoma sitne delove, koji su se zatim spajali i oblikovali.
I nakon prve mašine za mlevenje mesa, ideja je ostala ista – meso se sitni na što manje delove, kako bi pustilo sokove i jednostavnije začinjavalo.
Meso za ćevape – večita debata između ljubitelja ćevapa
Smesa za pravljenje ćevapa dobija se od mlevenog mesa koje može biti različitog porekla. Upravo se o poreklu ćevapa vodi najveća debata, jer se pravi ćevapi priznaju samo ako su od junećeg mesa, sa eventualnim dodacima ovčetine, jagnjetine ili svinjetine.
Međutim, širom Srbije i regiona se u zavisnosti od podneblja itekako jede svinjsko meso, tako da je ono više nego zastupljeno kao smesa za pravljenje ćevapa.
O ukusima ne treba preterano raspravljati, tako da svako može odabrati vrstu mesa koja njemu najviše odgovara.
Pa ipak, ukoliko govorimo o pravom receptu za ćevape, smatra se da se izvorno ovčetina najviše koristila za pripremu. Vremenom je ipak zbog veoma jakog ukusa ovčetine došlo do kompromisa, pa su se pored ovčetine počele dodavati i druge vrste.
Danas je izuzetno za mnoge privlačna kombinacija od 70% junetine i 30% ovčetine, koja dodaje poseban šmek.
Šta još ide u smesu za ćevape?
Neophodno je naglasiti da meso koje se koristi za ćevape, bez obzira na vrstu i poreklo, ne sme biti nemasno i potrebno je da bude dovoljno kvalitetno.
Od začina se tokom mešanja mlevnog mesa i pripreme smese dodaju so i biber, dok se po izvornom receptu izbegavaju vegeta, prezle, pa čak i crni luk, koji se posebno servira tokom obedovanja.
Ukoliko pripremate ćevape od junetine, najbolje je da se odlučite za one masnije i kvalitetnije delove oko rebara. Količina sastojaka za porodični ručak za četvoro:
- 1kg junetine;
- trećina kašičice bibera;
- 50ml vode;
- kašičica soli;
- 3 glavice luka (ukoliko ne jedete luk uz ćevape nakon serviranja).
Evo i kako izgleda proces pravljenja ćevapa
Sada kada ste čuli nešto o istoriji ćevapa, odabrali meso, pripremili sastojke, ćumur i roštilj, vreme je za pečenje.
Meso se secka na kockice, pa zatim preliva prokuvanom vodom u kojoj se nalaze i začini. Kako bi meso lepo upilo sastojke, potrebno je da odstoji preko noći u frižideru pokriveno krpom.
Tek tako kada lepo odstoji i upije začine, melje se dva puta u mašini za mlevenje mesa. Nakon mlevenja mesa, preporuka je da se tako dobijena masa “umesi” još nekih 10-ak minuta vremena.
Sada opet sledi čekanje, jer je najbolje ostaviti umešanu smesu da odstoji još nekoliko sati prekrivena krpom i to sada van frižidera. Pre nego što pređete na pečenje mesa, po potrebi možete dodati 1 kašikicu sode bikarbone koja će smesu učiniti “vazdušastijom”.
Ukoliko nemate dovoljno strpljenja, a želite da svaki ćevap bude savršenog oblika, savetujemo da nabavite špric za kalupljenje ili da pomoću nekog drugog kalupa oblikujete meso.
Sa druge strane, neće škoditi ni ako se odlučite za staru dobru ručnu metodu.
Najukusniji ćevapi se peku na roštilju na ćumur, ali vodite računa da vatra bude dovoljno jaka, kao i da ćevape sve vreme okrećete kako bi sa svake strane bili ravnomerno ispečeni.
Pecite ćevape sve dok ne izgube crvenilo kako iznutra, tako i spolja. Zadržite ih malo duže ako volite rešiju hranu, ali ukoliko želite pravi ukus ćevapa, potrudite se da ne budu prepečeni. Iako možda prvi put ćevapi neće ispasti savršeno, svaka sledeća tura će biti sve bolja, tako da nemojte brinuti.
Vreme je da organizujete društvo, nabavite sve sastojke, sačekate lep vikend i svoju vikendicu pretvorite u pravu gostionicu najukusnijih ćevapa domaće proizvodnje. Nadamo se da smo vas motivisali za pripremu ćevapa i pomogli u budućoj pripremi. Prijatno!