Ugalj je najpopularnije ogrevno sredstvo. Prvenstveno se koristio kao gorivo. Iako se za ugalj znalo hilljadama godina pre, njegova upotreba je bila kontrolisana, ograničena sve do industrijske revolucije. Sa pojavom parne mašine potrošnja se znatno povećala. U današnje vreme se četvrtina primarne energije i petina električne energije, kao i proizvodnja gvožđa i čelika, u svetu dobija iz uglja.
Šta je ugalj i kako nastaje?
Ugalj nastaje tako što se dugo taložena biljna materija raspada i stvara treset. Zatim se u dubokim slojevima Zemlje pod uticajem toplote i jakog pritiska stvara ugalj. Taj proces traje milionima godina i zove se pripremna faza ili faza humifikacije. Najveća nalazišta uglja su u nekadašnjim močvarnim predelima, a nazivaju ih šume uglja. Druga faza nastanka uglja – ugljenifikacija podrazumeva vađenje uglja iz zemlje rudarskim metodama.
Klasifikacija uglja
Različite su metode za klasifikaciju vrsti uglja – poreklo, namena, starost, toplotna moć… Evropska komisija OUN za Evropu razlikuje samo dve vrste uglja – kameni i mrki ugalj. Kameni ugalj dostiže gornju toplotnu moć, bez pepela 23,87 MJ/kg i više. Sve što je ispod te granice računa se u mrki ugalj, čak i lignit. Ipak se u nekim prikazima kao posebna vrsta lignit predstavlja.
Treset
Treset je materijal u kome ima uglja 55%. Samim tim u njemu ima najmanje kalorijske vrednosti. To je jedna od prvih vrsta uglja koja se dobija ekstrakcijom. Inače je smeđe – zelene boje i sadrži puno vode. Koristi se za potrebe domaćinstva, u vrtlarstvu i uopšte u zamljoradnji, kao dobro đubrivo.
Lignit
Lignit se dobija kompresijom treseta, ali sadrži veću količinu uglja. Karakteriše ga drvenasta struktura. Eliminisanjem vode količina ugljenika se može dovesti do 60-75% i zbog toga se smatra gorivom srednjeg kvaliteta. Koristi se za generiranje osnovne električne energije. Tekstura lignita je gruba i grbava, a boja mu je bledo siva ili prljavo žuta. Njegova toplotna vrednost iznosi 6-12,5 MJ/kg, uz neznatni sadržaj sumpora.
Mrki ugalj
Deli se u dve grupe – meki i tvrdi mrki ugalj. To zavisi od biljnih ostataka koji su zastupljeni u uglju. Na našim prostorima je, pored lignita on najzastupljeniji. Mrki ugalj je, logično, tamne boje i varira od tamno braon nijansi do crne. Najčešće se koristi za ogrev, jer malo skuplji lignita, ali ima veću kaloričnost, manje pepela i bolje održava temperaturu..
Kameni ugalj
Kameni ugalj se retko nalazi na našim prostorima. Razlog tome je što se on jako dugo stvara, a brzo troši. Najčešće se koristi u industriji, jer ne ostavlja veliki otpad i sporo gori. Ova vrsta uglja stvara toplotnu energiju od 25 – 36 MJ/kg. Kameni ugalj se deli na više vrsta, a kao kriterijum za tu podelu uzeta je količina isparljivih supstanci (antracit, poluantracit, gasni kameni ugalj, maseni kameni ugalj, gasnoplameni kameni ugalj).
Antracit
To je ugalj velike kaloričnosti, jer u sastavu ima 95% ugljenika. Vrlo je tvrde teksture, a boja mu je crno-siva. Antracit se teško pronalazi. Koristi se, u glavnom, za proizvodnju električne energije i za proizvodnju koksnog uglja. Antracit ispušta najmanje otpada, pa se smatra najčistijim ugljem.
Za potrebe domaćinstva i grejanje domova najviše se koriste lignit i mrki ugalj, dok se kameni ugalj koristi, pre svega u industriji.