Holesterol je oblik masti koji se javlja u organizmu, ćelijama i slobodno se nalazi u krvi. Služi za stvaranje određenih ćelija i hormona. Oko 2/3 holesterola stvara se u organizmu, dok se 1/3 holesterola unosi putem ishrane u organizam.
Najveći procenat holesterola stvara se u jetri, a zatim crevima i nadbubrežnim žlezdama. Odatle se putem krvi transportuje korz organizam, vezujući se zaa proteine i tako stvarajući lipoproteine.
Holesterol se u ljudskom organizmu deli na dobar i loš holesterol. LDL holestrol niske gustine poznat je kao loš holesterol, dok je HDL holesterol visoke gustine poznatiji kao dobar holesterol.
Holesterol se iz organizma izbacuje preko žuči i kože, kod dojilja putem mleka dok se u malim količinama izlučuje i preko mokraće.
Izvori holesterola
Holesterol se nalazi u različitim namirnicama koje svakodnevno unosimo. Neke od njih su puter, mlečne masti, razne vrste ulja. U ishrani se mogu pronaći prirodna i biljna ulja koja utiču na smanjenje nivoa holesterola, a to su pre svega maslinovo ulje, ulje od soje, repice i kukuruza.
Holesterol je životinjskog porekla pa se iz tog razloga najviše može pronaći u hrani životinjskog porekla, kao što su to mesa i mesne prerađevine, jaja (žumance), mleko sa velikim procnetom mlečne masti itd.
Od mlečnih proizvoda holesterola najviše ima u maslacu, pavlaci i punomasnom mleku. Što se tiče mesnih prerađevina, holesterol najviše sadrže jagnjetina i teletina, a kada je reč o iznutricama prvo mesto po visini holesterola zauzima mozak, a zatim i jetra.
Potencijalne posledice usled visokog nivoa holesterola
Ukoliko je u vašem organuzmu nivo lošeg holesterola hronično povišen ili je veći u odnosu na dobar holesterol, moguće su značajne zdravstvene posledice. Jedna od njih jeste ateroskleroza.
Ateroskleroza se javlja kada je povećan loš holesterol koji se nagomilava na zidovima krvnih sudova i tako dovodi do njihovog zatvaranja, iz čega se kasnije može stvoriti krvi ugrušak, koji će dovesti do srčanog ili moždanog udara. Na stvaranje ateroskleroze takođe mogu uticati i hipertenzija, postojanje gojaznosti i fizička neaktivnost.
Drugi potencijalni zdravstveni problem koji može nastati zbog povišenog nivoa lošeg holesterola jeste kamenac u žučnoj kesi. Naime, kako holesterol dolazi u žuč, ona postaje “pretrpana” vrednostima holesterola, koji ukoliko se ne izbaci igra veliku ulogu u stvaranju kamenja. Na ovaj problem posebno utiče nezdrava ishrana, koja se bazira na namirnicama koje su zasićene masnim kisleinama, sadrže visok nivo holesterola i masti. Za razliku od navedenih namirnica, postoje one koje mogu znatno da utiču na smanjenje holesterola, a to su uglavnom namirnice bogate esencijalnim masnim kiselinama.
Takođe, uticaj na stvaranje holesterola imaju i drugi fakotri pored ishrane, pa tu spadaju i prekomerno pušenje, unos alkoholnih i energetkih pica, povećan stres, kofein, nesrazmerni obroci i gojaznost.
Namirnice koje smanjuju nivo holesterola
Tu pre svega spadaju orašasti plodovi i koštunjavo voće, zatim masline, maslinovo ulje, alge, morski plodovi, voće kao što su jabuke, avokoado, zeleno povrće, beli luk koji igra veoma veliku ulogu u ssmanjenju nastanka raznih bolesti kao što su i maligniteti.
Pored ishrane, za efikasno smanjenje holesterola potrebno je sve loše navike potpuno izbaciti iz svakodnevnog života, dovesti ga u određeni balans i tako očuvati vitalnost i zdravlje na što duže staze.