Dom za stare – neminovnost ili odluka

Neretko  se o domu za stare razmišlja kada je  starom licu otežano zdravstveno satnje u slučaju demencije ili alcjhamera i kada se dese  nepredviđene okolnosti kao sto su nezgodni padovi, lomovi kostiju i nepokretnost. U ovakvim slučejevima članovi poredice nemaju znanja i uslove da se brinu o svom starijem članu i zato je potrebna stručna nega starijeg lica.

Za neke stare osobe u teškom zdravstvenom satnju odlazak u dom za stare je neminovost, međutim, postoje i oni koji o svom smeštaju u dom za stare razmišljaju drugačije. Da ne bi bili na teretu svojoj porodici i da bi bili u društvu sa svojom generacijom, neke stare osobe se opredeljuju da svoje vreme provedu u staračkom domu.

Usluge u domu za stare

Odgovarajuća zdravstvena nega i zaštita, kao i vrsta i intezitet nege zavisi od zdravstvenog stanja korisnika. Dom za stare bi trebalo da ima sve neophodne uslove kao i kapacitete za negovanje starih prema njihovim dijagnozama. To se odnosi na stručnost lekara, dostupnost medicinskih radnika, podršku psihologa, socijalnih radnika, fizioterapeuta. Domovi za stare bi trebalo da poseduju uslove za sve vrste pacijenata kao što su nepokretni pacijenti ili oni koji imaju Alchajmerovu bolest.

Čuvanje starih lica se poverava stručnom osoblju koje je dostupno 24 sata. Oni olakšavaju svakodneni život starijim licima, pružaju adekvatnu i pravovremenu medicinsku negu i pomoć, održavaju  ličnu higjenu korisnika, obavljaju održavanje opšte higijene prostora. Ishrana u domovima za stare bi trebalo da je od svežih namirnica, zdrava, dobro pripremljena, sa uravnoteženim obrocima koji su pravilno raspoređeni.

Dom za stare – državni ili privatni?

Prilikom opredeljivanje za određeni dom postavlja se pitanje koji  su domovi bolji, državni ili privatni. Za većinu porodica je cena prvi kriterijum za odabir doma. Zato će se većina prvo raspitivati za državne domove za stare u kojima su cene mesečnog boravka niže nego u privatnim.

Državni domovi za stare imaju veći smeštajni kapacite i neki imaju mesta i za nekoliko stotina korisnika. Međutim, liste čekanja koje postoje u državnim domovima primoravaju mnoge da se, ipak, raspituju za privatne domove za stare. Pri tome je bitno da su ti domovi licencirani. Zbog sve veće potražnje na tržištu za domovima za stare ponuda privatnih domova se povećava, a njihovi vlasnici se trude da imaju što kvalitetniju uslugu i da izađu u susret zahtevima tržišta.

Cene mesečnog boravka u privatnim domovima se kreću u okvirnom rasponu od 30 000 do 120 000 dinara. Ona se formira u zavisnosti od potrebe korisnika, a u osnovnu cenu se računaju usluge smeštaja, ishrane i zdravstvene zaštite i nege korisnika.

Kvaliteno slobodno vreme starih lica

U prilog tome da se o boravku u domu za stare može razmišljati i na drugačiji način osim kada teška stanja i okolnosti primoraju na ovaj vid smeštaja i nege, je to da se u ovim ustanovama vodi računa o kvalitetu slobodnog vremena.

I državni i privatni domoviza stare ulažu u organizaciju raznih vrsta kulturnih i društvenih aktivnosti, edukativnih i kreativnih radionica. Ovo se radi sa namerom da se korisnicima domova obezbedi prijatno i pozitivno okruženje za boravak, da se podstakne njihova kreativnost, osećaj korisnosti i da im se omogući lepše vreme kroz druženje i komunikaciju sa vršnjacima.