Relej jeste osnovni element zaštitnih uređaja. On kod unapred određenih kontrolisanih veličina izaziva naglu promenu u jednom ili nekoliko komandnih ili signalnih krugova. Kontrolisane veličine mogu da budu napon, električna struja, otpor, snaga, neelektrična temperatura ili frekvencija, brzina strujanja i pritisak.
Kada se desi nagla promena u komandnim krugovima ili u signalnim krugovima, tačnije kada kontolisana veličina premaši određenu vrednost, onda dolazi do očitavanja u vidu otvaranja ili zatvaranja kontakata pomoću kojih se daju potrebne instrukcije ili dolazi do aktiviranja signalnih releja.
Isti je efekat i kod beskontaktnih releha transduktora, tranzistora i elektronski cevi gde se svaka važna promena stanja očitava u krugu u kojem deluju releji.
Šta čini relej?
Za pravilno funkcionisanje releja neophodno je da svaki relej ima pogonski sistem, odnosno merni organ koji služi za praćanje promena kontrolisanih veličina poput promene struje. U odgovarajućem obliku se obe promene prenose na sistem za protivmomenat, odnosno organ za poređenje. Najčešće se prenose u obliku okretnog momenta i mehaničke sile.
Organ za poređenje služi kako bi se uporedila transformisana kontrolisana veličina sa podešenom veličinom na protivmomentumu. U slučaju da kontrolisana veličina premašu tačno podešenu vrednost onda dolazi do aktiviranja izvršnog organa. Kada se izvršni organ aktivira, onda dolaui do momentalne nagle promene ili do promene nakon izvesnog vremenskog zatezanja i normalnim ili komndnim strujnim krugovima prekidanjem ili spajanjem strujnog kola. Izvršni organ čini sistem za vremensko zatezanje delovanja, sistem za amortizaciju hoda pokretnih delova i kontaktnog sistema.
Pomoćni i vremenski releji
U posebnu grupu spada pomoćni i vremenski relej. Oni služe isključivo kao pomoćni elementi, jer ne deluju na pojedine mehaničke ili električne veličine koje nastaju prilikom kvarova. Zadatak vremenskih releja jeste da uspore delovanje zaštitnog uređaja u slučajevima kada je to neophodno ili kada treba izbeći nepotrebno delovanje prilikom kratkotrajnih i neopisanih porasta kontrolisanih veličina. Pomoćni releji se kroiste kako bi se pojačali slabi impulse koje precizni releji daju u situacijama kada ne mogu da direkno deluju na zadate komande i koriste se i u druge pomoćne svrhe.
Podela zaštitnih releja
Mnogo je načina pomoću kojih se zaštitni releji mogu kalsifikovati. Ako se gleda princip delovanja pogonskog sistema, onda se razlikuju feromagnetski ili elektromagnetski releji, indukcioni, termički, polarizovani, magnetnoelektrički i dr. Elektromagnetski releji funkcionišu po principu magnetskog toa, dok indukcioni deluju po principu uzajamnog delovanja promenljivih magnetskih tokova.
Ako se kao princip podele uzme vrsta kontrolisane veličine onda se razlikuju naponski, strujni, učinski, otporni, termički, frekventni i mehanički releji. Strujni releji funkcionišu kada određenu vrednost struja premaši, naponski kada napon pada ili premaši određenu vrednost, dok učinski deluju na veličinu snage ili na njen smer. Otporni releji služe u situacijama kada kontrolisani otpor najčešće dalekovoda ima nižu vrednost od podešene vrednosti, dok frekventni releji imaju ulogu u slučajevima kada frekvencija premaši ili padne ispod tačno određene vrednosti.
Termički releji reaguju kada poraste temperatura iznad određene vrednosti, dok mehanički služe onda kada jemehanička sila, tj. brzina strujanja, pritisak, broj okretanja iznad ili ispod određene vrednosti.
Primarni i sekundarni releji se razlikuju prema priključku releja koji ide na kontrolisanu veličinu. Primerni se direktno priključuju na kontrolisanu veličinu, dok se pomoću transformatora sekundarni releji priključuju na redukovane sekundarne napone i struje.