U situaciji kada im, žargonski rečeno, „gori pod nogama“, mnogi studenti ne biraju sredstva da stignu do cilja. U igri je često mnogo više od samog ispita. Dovodi se u pitanje upis godine, ostanak na budžetu, boravak u domu, ručak u studentskoj menzi, a nekim studentima iz unutrašnjosti i ostanak u Beogradu, ukoliko roditelji nisu spremni da im finansijski pomognu kad obnove godinu.
Pitanje je da li u takvoj situaciji možemo „progledati kroz prste“ onima koji varaju i da li možemo opravdati njihov postupak ukoliko je u pitanju jedan ispit ili dva. Ne treba smetnuti s uma da su oni imali dovoljno vremena i rokova i da su druge kolege položile te ispite ranije zahvaljujući svom znanju i radu.
Kako sve studenti varaju
Od tradicionalnih metoda, kao što su prepisivanje od kolega i sastavljanje puškica, došlo se do vrlo naprednih tehnika koje podrazumevaju iznajmljivanje i korišćenje bubica, olovaka s kamerom, a tu su i satovi za prepisivanje u koji može da se smesti dosta tekstova, pa čak i unajmljivanja dublera, što je krivično delo.
Strah od prepisivanja
Često je strah ono što koči studente koji su na korak od toga da se upuste u avanturu varanja na ispitu. Možda je svako od nas u nekom trenutku pomislio da piše puškice ili virne u rad kolege koji sedi pored, ali ne pređe svako taj korak. Strah često nije zbog mogućih posledica, već zbog sramote koju ćemo doživeti pred profesorom i ostalim studentima.
Da li varate profesore ili sami sebe
Varanje na ispitima postalo je uobičajena pojava, neki to kriju, neki se čak i hvale, ali na kraju ostaje dilema šta se zapravo time postiže. Šta nam vredi ocena u indeksu kad znamo kakvim putem smo došli do nje? Da li možemo istinski da se radujemo ako znamo da iza položenog ispita ne stoji znanje, pa čak ni sreća, već samo prevara? To su pitanja koja, verujemo, većina studenata koja razmišlja o iznajmljivanju bubica ili unajmljivanju dublera, postavlja sebi. Neki se tu zaustave, jer znaju da će osećati grižu savesti.
Neki su svesni da im se ne isplati da prevarom stignu do diplome, jer se prilikom traženja posla uglavnom polažu testovi koji i služe da se utvrdi kakvim znanjem raspolažu kandidati. Ima i onih koji se upuste u varanje, a da i ne trepnu, jer se vode parolom da će im snalažljivost, a ne znanje prokrčiti put i do eventualnog zaposlenja. Svako ko se dvoumi, treba da postavi sebi pitanje da li će ovim putem prevariti profesora, druge studente ili će zapravo prevariti sebe.
Opšte moralno posrnuće
Čitavo naše društvo poslednjih godina je na jednom velikom ispitu. Moralne norme u društvu su potpuno narušene i ne čudi što je i prepisivanje i varanje na fakultetu počelo da se tretira kao nešto uobičajeno, normalno, standardno. Neretko se dešava da i roditelji podržavaju svoju decu u ovakvim poduhvatima, tako što im pomažu u ispisivanju puškica ili iznajmljivanju bubica i druge opreme za prepisivanje. Umesto da im usađuju moralne vrednosti i uče ih poštenju, i oni postaju saučesnici u prevari.