Vlada Srbije usvojila je predlog izmena Zakona o javnom beležništvu, kojim se uvodi obaveza overe pozajmica između fizičkih lica u iznosu većem od 10.000 evra kod javnog beležnika. Ova novina usklađena je sa Zakonom o sprečavanju pranja novca, koji zahteva da se sve transakcije iznad pomenutog iznosa obavljaju putem bankovnih računa. Na ovaj način, pozajmice će postati transparentnije i dostupne kontrolnim mehanizmima.
Do sada ovakva obaveza nije postojala, pa su mnoge transakcije između fizičkih lica prolazile bez evidencije. Cilj predloženih izmena je jačanje pravne sigurnosti i bolja regulacija novčanih tokova, čime se doprinosi većoj finansijskoj disciplini i suzbijanju potencijalnih zloupotreba.
Javni beležnici i kontrola tokova novca
Javni beležnici, kao nosioci javnih ovlašćenja, solemnizacijom odnosno potvrđivanjem ugovora pretvaraju privatne isprave u javne. Uz ovaj proces se uspostavlja i registar takvih ugovora kako bi Uprava za sprečavanje pranja novca mogla da ima uvid i kontrolu u realnom vremenu.
U predlogu stoji da se u praksi često na indirektan način dolazi do informacija o opravdanju tokova novca, kapitala ili imovine kroz zajmove, naročito kada je reč o fizičkim licima. Takvo opravdanje može biti izneto usmeno ili potkrepljeno izjavama svedoka, s obzirom na to da pravni propisi ne zahtevaju određeni oblik kako da se ugovor o pozajmici sastavi.
Pravni okvir za ugovor o pozajmici
Ugovori o zajmu mogu biti usmeni ili pismeni, ali je javnobeležnička overa obavezna. Prema Zakonu o sprečavanju pranja novca i finansiranju terorizma, limit za gotovinske transakcije iznosi 10.000 evra, dok svi iznosi preko tog limita moraju biti evidentirani na računima u poslovnim bankama.
Ipak, ovakvo rešenje ne pruža Upravi za sprečavanje pranja novca potpun uvid kada su u pitanju fizička lica, jer su zaštitni mehanizmi pretežno prilagođeni pravnim licima, dok fizička lica ostaju manje pokrivena ovim sistemom.
Uloga notoara u transparentnosti ugovora o zajmu
Potvrđivanjem ugovora o zajmu, kako se navodi u obrazloženju predloga, stvara se detaljna evidencija zajmova od 10.000 evra i više. Budući registar, koji je u nadležnosti Ministarstva pravde, pružiće mogućnost kontinuiranog praćenja ovih aktivnosti.
Javni beležnici će biti dužni da odmah po overi ugovora njegov prepis proslede Upravi za sprečavanje pranja novca putem razvijenog registra. Uz to, u registar će se unositi osnovni podaci, uključujući identitet zajmodavca i zajmoprimca, kao i informacije o iznosu, valuti i roku vraćanja pozajmice.
Solemnizacija i digitalni registar
Kako će registar funkcionisati kao dodatak već postojećoj aplikaciji za ugovore o prometu nepokretnosti, predlagači smatraju da nije potrebno uvoditi posebne rokove za njegov razvoj niti dodatno razrađivati kroz podzakonske akte. Po njihovom mišljenju, ključna pitanja su već obuhvaćena dopunjenom normom, a IKT odeljenje Ministarstva pravde će se baviti kompletnim održavanjem aplikacije koristeći postojeće kadrovske kapacitete.
Ovde je potrebno naglasiti da se solemnizacija zajmova isključivo odnosi na odnose među fizičkim licima. Banke i zajmovi u okviru bankarskog sektora su izuzeti iz ove procedure i podležu se drugačijim načinima overe, koji zavise od vrste potraživanja ili zajma, kao i od sredstava obezbeđenja.
Integracija pozajmica u postojeći registar ugovora
Ministarstvo pravde već vodi registar ugovora o prometu nepokretnosti u skladu sa važećim propisima. U sklopu saradnje sa privrednim društvom koje održava ovaj sistem, planirano je proširenje softverskog rešenja kroz razvoj modula za evidenciju ugovora o zajmovima.
Ova inicijativa je ocenjena kao korisna, a potrebna sredstva za implementaciju i održavanje aplikacije su obezbeđena. Novi registar će sadržavati ključne informacije, uključujući podatke o zajmodavcu, zajmoprimcu, iznosu zajma, roku otplate i valuti, i biće integrisan u postojeću platformu za evidenciju ugovora o prometu nepokretnosti.
Da li su potrebne korekcije u tarifama javnih beležnika za ugovor o pozajmici?
Što se tiče javnobeležničke tarife za overu ove vrste ugovora, predlagači propisa smatraju da trenutno nema potrebe za određivanjem posebne cene. Naime, trenutni podzakonski propisi već uzimaju u obzir vrednost pravnog posla kao osnovu za određivanje naknada javnih beležnika.
Ministarstvo pravde planira da tokom predstojećih konsultacija sa Javnobeležničkom komorom razmotri mogućnost uvođenja povoljnijeg režima za ovu vrstu pravnih poslova, što bi moglo da podrazumeva prilagođavanje obračuna u skladu sa vrednošću pravnog posla. Primena ovog zakona neće zahtevati dodatna finansijska sredstva.
Ugovor o zajmu: Zaključak
Uvođenje obavezne overe ugovora o zajmu iznad 10.000 evra kod javnog beležnika predstavlja značajan korak ka većoj pravnoj sigurnosti i transparentnosti finansijskih tokova. Ova mera štiti zajmodavce i zajmoprimce, dok istovremeno doprinosi borbi protiv pranja novca i zloupotreba.
Registar ovih ugovora omogućiće kontinuiranu kontrolu, a minimalni troškovi implementacije osiguravaju održivost sistema.