Odluka da živimo zdravije često počinje velikim planovima. Želimo da promenimo ishranu, redovno vežbamo, ranije odlazimo na spavanje i konačno pronađemo više vremena za sebe. Međutim, između takve namere i svakodnevnog života stoje poslovne obaveze, porodični raspored i navike koje smo godinama ponavljali. U želji da što pre vidimo rezultate, pažnju ponekad usmeravamo na detalje, dok osnovne potrebe ostaju zanemarene. Biramo složene jelovnike, a preskačemo obroke, planiramo naporne treninge, a spavamo nedovoljno, ili tražimo način da povećamo energiju bez preispitivanja dnevnog opterećenja. Korisno je zato zastati i pogledati kako zaista izgleda naš dan. Zdraviji način života postaje ostvariviji kada promene odgovaraju našim mogućnostima i kada obuhvate ono što nam najčešće nedostaje.
Plan koji ne odgovara svakodnevici teško opstaje
Jedna od prvih stvari koje zanemarujemo jeste izvodljivost sopstvenog plana. Jelovnik koji zahteva svakodnevnu pripremu nekoliko različitih obroka možda deluje privlačno, ali teško može da opstane ako se kući vraćamo kasno. Slično važi za trening u terminu koji se stalno preklapa sa drugim obavezama. Pre promene navika korisno je proceniti koliko vremena imamo, šta nam je dostupno i koje aktivnosti nam prijaju. Osoba koja ne voli teretanu može da pronađe zadovoljstvo u plivanju, plesu ili šetnji, dok se kvalitetni obroci mogu pripremati i od jednostavnih namirnica. Dobro osmišljen plan ostavlja prostor za umor, promenu rasporeda i povremene izuzetke. Tako jedna propuštena aktivnost ne postaje razlog da odustanemo od svega što smo započeli.
Raznovrsnost je važnija od potrage za savršenom namirnicom
Razgovori o zdravoj ishrani često se svode na pitanje koja je namirnica najbolja ili šta bi trebalo potpuno izbaciti iz jelovnika. Takav pristup može da skrene pažnju sa ukupnog načina ishrane. Korisnije je pogledati da li tokom nedelje jedemo dovoljno raznovrsno i da li se na tanjiru redovno nalaze povrće, voće, mahunarke, integralne žitarice i odgovarajući izvori proteina. Običan domaći obrok može sasvim dobro da se uklopi u uravnoteženu ishranu, uz pažnju prema sastojcima i količinama. Ni priprema ne mora da bude komplikovana: nekoliko unapred skuvanih namirnica može da posluži za različite obroke. Kada kupovina i priprema postanu jednostavnije, lakše je održati kvalitet ishrane i tokom zahtevnih dana, bez stalnog oslanjanja na ono što usput pronađemo.
Odmor ne treba da zavisi od preostalog vremena
U rasporedu punom obaveza odmor često dobija ono vreme koje ostane nakon svega ostalog. Večernji sati produžavaju se zbog posla, telefona ili želje da konačno imamo malo vremena za sebe, dok jutarnji alarm ostaje isti. Ako se takav obrazac ponavlja, korisno je preispitati kako organizujemo završetak dana. Možemo unapred da odredimo kada prestajemo da odgovaramo na poslovne poruke, pripremimo ono što nam je potrebno za jutro i ostavimo mirniji period pred spavanje. Odmor obuhvata i kratke pauze tokom dana, kao i vreme bez stalnog smenjivanja zadataka. Nije svaki slobodan trenutak potrebno ispuniti novom obavezom. Ako teškoće sa spavanjem traju ili značajno remete svakodnevno funkcionisanje, stručna procena može da pomogne u otkrivanju njihovog uzroka.
Jedan trening ne obuhvata sve potrebe za kretanjem
Odlazak na trening predstavlja korisnu naviku, ali vredi pogledati i ostatak dana. Posao za računarom, prevoz automobilom i večernje sedenje mogu da ostave malo prostora za spontano kretanje. Zato fizičku aktivnost možemo da gradimo na više načina: šetnjom do prodavnice, kratkim izlaskom tokom pauze, kućnim poslovima ili rekreacijom sa prijateljima. Redovno kretanje doprinosi fizičkom i mentalnom zdravlju, a izbor aktivnosti treba prilagoditi kondiciji i zdravstvenom stanju. Posle duže pauze razumno je početi manjim opterećenjem i postepeno ga povećavati. Korisno je i da povremeno ustanemo tokom rada, promenimo položaj i napravimo nekoliko koraka. Takve odluke omogućavaju da aktivnost bude prisutna tokom nedelje, čak i kada nemamo vremena za unapred planirani trening.
Dodaci ishrani zahtevaju promišljen izbor
Kada razmišljamo o unosu minerala, među dostupnim preparatima nalazi se i magnezijum citrat solgar, dodatak ishrani koji obezbeđuje magnezijum u citratnom obliku. Magnezijum doprinosi normalnom funkcionisanju mišića i nervnog sistema, kao i smanjenju umora i iscrpljenosti, ali sam osećaj umora ne potvrđuje njegov nedostatak. Pre izbora preparata korisno je razmotriti ishranu, postojeće zdravstveno stanje i druge proizvode koje već koristimo. Potrebno je pratiti deklaraciju konkretnog pakovanja, jer veća količina ne podrazumeva veću korist, a prekomerna upotreba može da izazove laksativni efekat. Osobe koje uzimaju lekove, imaju određena oboljenja, kao i trudnice i dojilje, treba da se posavetuju sa lekarom ili farmaceutom. Dodatak ishrani ima svoje mesto kada postoji odgovarajuća potreba, uz raznovrsne obroke i ostale navike koje podržavaju zdravlje.
Važno je primetiti kako se zaista osećamo
Praćenje zdravijih navika lako se pretvori u beleženje broja koraka, treninga i promena telesne težine. Ti podaci mogu da budu korisni, ali pažnju zaslužuje i način na koji funkcionišemo tokom dana. Da li imamo dovoljno energije za uobičajene obaveze, da li se budimo odmorni i da li nam novi raspored odgovara? Ako plan stvara stalnu napetost ili zahteva odricanja koja ne možemo da održimo, verovatno mu je potrebno prilagođavanje. Takođe, uporan umor, bol ili drugi simptomi ne treba automatski pripisivati stresu ili nedostatku kondicije. Razgovor sa lekarom pomaže da se proceni da li su potrebne dodatne provere. Briga o zdravlju uključuje i tu spremnost da zastanemo, potražimo objašnjenje i donosimo odluke prema stvarnim potrebama svog organizma.