zurka

Međunarodni uticaju na beogradski „clubbing“ i kulturu

Da li ste znali da Beograd ima klupsku scenu koja se čak može meriti sa najpoznatijim destinacijama noćnog života širom sveta kao što su London i Berlin? Ali, postoji caka: u Beogradu nisu samo lokalni uticaji ti koji pokreću žurku. 

Od ritmova koji se kroz zvučnike čuju po celom keju do stajlinga koji mladi biraju za klub, klupska kultura Beograda svedoči o otvorenosti grada prema globalnim uticajima.

U ovom blog postu, otkrićemo slojeve beogradske klupske scene kako bismo otkrili međunarodnu raznolikost koja boji njegov identitet. Pripremite se da budete iznenađeni!

Šta je clubbing i kako on izgleda kod mladih u Beogradu

„Clubbing“ podrazumeva u bukvalnom prevodu izlazak u klubove, ali takođe može potrazumevati, shodno kulturi o kojoj pričamo, i druge vrste noćnih izlazaka, poput izlaska u kafane, barove i na splavove.

Mladi u Beogradu obožavaju noćne izlaske, što možemo videti prema tome koliko je samo različitih mesta dostupno za izlazak i koliko su sva ta mesta puna vikendima. Čak i stariji vole da se provode uz dobru muziku i zabavu, a nakon globalizacije trendova sve više mesta se otvara po gradu tako da za svačiji ukus ima po nešto. 

U zavisnosti od toga gde vole da izlaze, ljudi se dele u nekoliko supkultura, te imamo ljude koje najviše interesuju splavovi, one koji vole kafanske žurke, pa i one koji izlaze u klubove koji puštaju samo određene tipove muzike. 

Kafana Ona Moja – kulturni poredak Beograda

Malo je reći da veliki broj ljudi u Srbiji doživljava kafanske proslave kao specifično bitan deo mladosti, a onda zatim i starosti. Stoga postoji ogroman broj kafana u velikim gradovima koje će ispuniti te potrebe stanovnika, a Kafana Ona Moja se još uvek drži među najboljima u gradu!

Izlazak u kafanu je deo bogate kulturne tradicije na Balkanu, pa tako i u Srbiji, gde kafane predstavljaju mesto okupljanja, druženja, i uživanja u tradicionalnoj muzici, hrani i piću. 

One koje se ističu po svojoj toploj i prijateljskoj atmosferi, kao što je to Kafana Ona Moja, uspevaju da privuku ljude svih godina. 

Tradicionalna živa muzika je neizostavan deo izlaska u kafanu, a bogata ponuda hrane i pića sa tradicionalnim specijalitetima i širokim izborima domaćeg vina i rakije su nešto što jako dobro opisuje „domaćinski standard“ naših stanovnika.

Izlazak u kafanu često je prilika za opušteno druženje sa prijateljima i porodicom. Gosti mogu provesti sate za stolom, razgovarajući, smejući se i uživajući u dobrom društvu.

Zašto neki ljudi preferiraju kafane u odnosu na splavove ili barove može zavisiti od ličnih preferencija i navika – neki ljudi vole tradicionalnu atmosferu i muziku koju nude kafane, dok drugi mogu preferirati splavove zbog njihove modernije atmosfere, elektronske muzike i panoramskog pogleda na reku. Splavovi i barovi mogu biti popularni među onima koji traže nove i savremene klubove za izlazak, a o njima će biti reči u nastavku.

Splavovi i klubovi – šta je popularnije među mladima i zašto?

Možda se da primetiti već sada da mladi češće izlaze u barove, klubove i na splavove nego što bi išli u kafanu. Kafane su obično prvi izbor za proslave poput godišnjice mature, većih rođendana, ili nekih porodičnih slavlja, dok su klubovi i barovi više orijentisani ka uzbudljivoj i električnoj atmosferi. 

Jedan od glavnih razloga zašto mladi malo više izlaze u klubove u ovo vreme je taj što klubovi nude raznovrsniji izbor muzike. 

Iako je prostor stalno krcat, određeni napreci u tehnologiji jesu otvorili puteve ka različitijim ukusima i stajlinzima, a klubovi i splavovi jednostavno nude zahvalniji prostor za isprobavanje takvih stvari.

S obzirom na to da postoje klubovi koji su osmišljeni tako da puštaju samo određenu vrstu muzike, poput roka ili EDM-a, mladi, koji su još uvek na putu samootkrića, radije biraju mesta koja se poklapaju sa njihovim interesovanjima, bilo da je to muzika koju slušaju ili način oblačenja.

Da li ovakva dihotomija stvara veći jaz među generacijama

Čak i prethodna generacija je mnogo više posećivala kafane nego klubove dok je danas priča potpuno obrnuta. Može se primetiti da je međugeneracijski jaz nekako uvek prisutan, pogotovo nakon razvoja informacionih tehnologija gde mlađe generacije odrastaju upoznate sa celim svetom i svim mogućim ukusima za muziku, modu, umetnost i slično, a da su starije generacije vrlo često bile ograničene na lokalne uticaje trendova.

Širenjem raznih kulturnih uticaja koji dolaze sa strane, mladi dobijaju mnogo veće šanse da pronađu stvari koje im se zapravo dopadaju i krenu u njihovo istraživanje još od malena, dok sa prethodnim generacijama to nije bio slučaj. 

Ranije su razlike u muzici bile očiglednije, internet nije postojao, mediji su bili ograničeni, mogućnost izbora je bila manja, sa narodnom muzikom na jednoj strani i rokenrolom na drugoj, zato su samo pasionirani slušaoci pravili jasne razlike u novonastalim muzičkim pravcim, koji nisu bili dostupni svima.

Ovakva razlika u odrastanju ne mora nužno da pravi jaz među generacijama takav da se one nikada ne mogu razumeti, samo nam daje do znajna koliko je globalizacija uticala na razvoj ljudi.