Kako se u svetu menja dom za stare?

Kada razmišljate o svojoj budućnosti, o onom što vas čeka kada prođu radne obaveze, to jest kada uđete u zlatno doba, šta zamišljate?  Kako će izgledati Vaš život tada? Da li će on postati vreme dostojanstvenog i mirnog odmora, onakav kakav ste svakako zaslužili? Da li je možda u pitanju doba kada ćete najzad završiti tu knjigu koju ste počeli, imati vremena da se okrenete lakšim hobijima ili možda čak i putovanjima? Nažalost, dom za stare u kakvim biste mogli da se nađete usled zdravlja Vam vrlo verovatno neće moći omogućti sve ovo. Ali zašto je to tako i da li postoje nade da će se to promeniti?

Gde se greši danas?

Kakav je današnji pristup kada je u pitanju dom za stare? Sve biva jasno već pri prvoj poseti. Najpre, to je mesto koje je daleko od doma. U pitanju je zapravo medicinska institucija, zdravstvena ustanova koja ne pruža uslove kuće i mira, već samo pokušava da osigura zdrastvenu zaštitu za naše najstarije sugrađane. 

Zdravstvena zaštita svakako mora biti veliki deo bilo kakvog doma za stare, jer su baš naši najstariji podložni mnogim bolestima, ali zar je to njen jedini posao? Zar ne treba obezbediti i nešto za šta treba živeti? Dodatne aktivnosti? Hobije? Obilaske? Druženja? Dostojanstvo?

Dom za stare kakvog ga znamo danas puno toga nema, ali stvari se menjaju. U svetu je došlo do inovacija ovog koncepta koji se polako ali sigurno širi i razvija. Pogledajmo šta se dešava! 

 

Kako izgledaju novi domovi za stare?

Kako unaprediti nove domove za stare? Odakle početi? Pa, ljudi koji su inovirali nove koncepte počeli su upravo od naziva ove ustanove. U pitanju je dom. Mesto u kome čovek treba da se oseća kao da pripada, da uživa u miru i dostojastvu. I tu je i prvi problem. Starački domovi često imaju zajedničke spavaće sobe i kupatila. Naši stari nemaju svoj mir, već se osećaju kao da žive u bolnici. 

U novim modelima, koji se pojavljuju najpre u Americi proteklih nekoliko decenija, ovo nije tako. Značajno manje ljudi živi u jednom staračkom domu, ali to znači da svako ima svoju spavaću sobu i svoje kupatilo. Tu ima svoj kutak i mir. Za druženje služe dnevne sobe, koje su značajno drugačije od zajedničkih soba u staračkim domovima danas. Umesto pulta za kojem sedi medicinska sestra nalaze se elementi koji ovakav dnevni boravak čine zaista prijatnim, a medicinsko osoblje je obučeno da se ophodi na drugačiji, diskretniji način. 

Dom za stare baziran na ovakvim idejama pruža našim starima način da unaprede svoj život i da uživaju u svojom zasluženom odmoru kako dolikuje. 

 

Da li treba strpljivo čekati promene?

No, kada se sve ovo kaže, ostaje jedno vrlo jednostavno pitanje: Ako je ovaj model toliko dobar, zašto ga još uvek nema? To jest, zašto iko i dalje koristi dom za stare kakav je zamišljen sada ako su ovi novi model toliko očigledno superiorniji.

Stvar je vremena. Ove inovacije jesu bolje, i one menjaju naš današnji pristup, ali one to čine polako. Nažalost, moramo imati stpljenja. Ipak, čak i tako, dobro je videti da se promene dešavaju i uvereni smo da će ove nove ideje uskoro uzeti maha i ovde!