Depresija je reč koju koristimo veoma često ne razmišljajući mnogo o njenom pravom značenju. Kada se ne osećamo dobro, tužni smo ili neraspoloženi, želimo da se osamimo ili smo zbog stresnog događaja psihički nestabilni i neraspoloženi kažemo da smo depresivni. Većina ljudi ima ovakve momente u životu. Da li to znači da je svako nekada bio ili će biti u depresiji? Psiholozi na ovo pitanje odgovaraju sa jednim značajnim NE. Ovakve epizode u životu svakog od nas jesu baš to što im ime govori, depresivne epizode koje u nekom momentu prevaziđemo.
Depresija za razliku od depresivnih epizoda traje mnogo duže, to više nije epizoda, več stanje. Može da traje veoma dugo, mesecima ili godinama.
Depresija i emocije
Kako se oseća osoba koja ima depresiju? Takva osoba je anksiozna, oseća bes, krivicu, brigu i najčešće sebe optužuje za sve. Kritičnost prema sebi ispoljava se i u odnosu sa drugima, jer depresivna osoba ima uverenje da nije vredna, samopouzdanje ne postoji. Depresivne osobe nezainteresovane su i za ono što ih je ranije radovalo, a budućnost vide crno. Ne mogu da se opuste niti da uživaju u bilo čemu. Pored svega toga i kao posledica ovakvih osećanja, osoba nije sposobna da bilo šta promeni, za sebe smatra da nije vredna, a nekada se javlja i osećanje mržnje prema sebi. Emocionalna depresija utiče na svakodnevno funkcionisanje pa i na san. Neke depresivne osobe slabo spavaju, a druge pak spavaju previše.
To vremenom dovodi i do posledica koje se odražavaju na celokupni organizam i zdravlje.
Koji su uzroci depresije?
Odakle potiču ovakve emocije? Zašto se kod nekih ljudi one razviju i stvore depresiju? S
tresni događaji dešavaju se svima pa ipak ne reaguje svako na isti način. Neko će se izboriti sa depresivnim fazom, a drugi će zapasti u depresiju.
Lekari kažu da postoje određene predispozicije za depresiju. Neke od njih vezuju se za detinjstvo i za način na koji su nas roditelji (ne)prihvatali. Prihvatanje sebe i ljubav prema sebi razvija se od detinjstva i zavisi od ponašanja okoline, pre svega roditelja prema detetu. Zato možemo da kažemo da je predispozicija depresije neprihvaćeno, odbačeno, zlostavljano, nevoljeno ili prezaštićeno dete, a da je stresni događaj samo okidač.
Naravno, ovakvi modeli ponašanja u detinjstvu samo su neki od uzroka i ne moraju kod svake osobe stvoriti depresiju kasnije u životu.
Skrivena depresija
Da li je lako otkriti depresiju kod bliskih ljudi?
Simptomi koje smo naveli sugerišu da depresivna osoba ne može dobro da funkcioniše i da okruženje to mora da vidi. To nije slučaj kod takozvane funkcionalne (maskirane, skrivene) depresije. Osobe koje se bore sa ovakvom depresijom u stanju su da je savršeno maskiraju životom u kome sve funkcioniše i okolina ih vidi kao sposobne, zadovoljne, srećne. Ipak, emocije koje kriju u sebi iste su ili slične onim tipičnim za depresiju. Važno je da se ove osobe ,,otvore“ barem nekom ko će im pomoći. Zato je poželjno podizati svest o depresiji, razgovarati o njoj. Razgovor, pažnja najbližih prvi su korak ka otkrivanju i lečenju depresije.