Jesen donosi i mnogo potrebnih odgovora oko nabavljanja ogreva, sređivanja celokupnog toplotnog sistema koji se koristi tokom zime, vršenje potrebnih servisa, ali i odabira ogreva koji će dati najbolji učinak.
Drvo je nekada bilo najčešći izbor na našim prostorima, ali se takva tradicija menja, posebno idući u smeru korišćenja peleta za pojedinačna domaćinstva. Oni koji su priključeni grejanjem na toplane već nemaju o čemu da razmišljaju, dok centralna grejanja u okviru kuća ili stambenih jedinica koje samostalno o svemu brinu donosi zapitanost da li je ugalj dobro rešenje?
Bojazni nema. Ugalj je jedno od najboljih rešenja kada je grejanje u pitanju, a razlog tome je njegova toplotna moć i dugo održavanje žara, zbog čega se često meša sa drvima u posebnim domaćinstvima. Dugo održavanje žara ostvaruje i dugo održavanje toplote u prostorijama, bez konstantnog zalaganja i dodavanja ogreva, što je posebno važno za velike stambene i poslovne jedinice. Uz to, kotlare u njima su odvojene, izolovane, pa nije problem to što ugalj ostavlja dosta pepela, kao i dosta prašine svojim prebacivanjem i ubacivanjem u kotlove. Kada se sve to reši i odluka padne na upotrebu uglja, dolazi još jedan zadatak a to je odabrati najbolji ugalj za predstojeću grejnu sezonu, u čemu ćemo vam malo pomoći predstavljajući neke od najpoznatijih vrsta uglja.
Koje vrste uglja postoje?
Ugalj predstavlja prirodno zapaljivi materijal koji se u prirodi nalazi u obliku stena i uglavnom je tamno braon do crne boje. Drugačije, ugalj se naziva fosilnim gorivom jer je nastao pre više miliona goriva raspadanjem biljnog i životinjskog sveta. U zavisnosti od toga u kojoj je fazi nastanka, ugalj se deli na treset, lignit, mrki i kameni ugalj. Treset se najmanje koristi kao ogrev, jer puno dimi i slabo gori zbog procenta vlažnosti u sebi, lignit se koristi nešto više, dok su mrki i kameni ugalj skoro svuda u upotrebi, s tim što je toplotna moć kamenog uglja veća. Njihovom klasifikacijom stvaraju se podgrupe uglja, a prema njihovim karakteristikama se može odabrati najbolji ugalj spram vaših potreba.
Soko predstavlja visokokalorični mrki ugalj, sa oko 19 401 kJ/kg, dok je resavica naš najkvalitetniji mrki ugalj koji se koristio za ogrev celokupne SFRJ, danas ga je pak moguće naći u malim količinama i to vrlo teško. Tu je i štavalj, sa kalorijskom vrednosti od nešto više od 18 000 kJ/kg, zbog čega se često koristi kao ogrev, baš kao i neke od lignitnih vrsta uglja, poput sušene kolubare, Lubnice i sirove kolubare. Postoji i kostolački ugalj koji se pored parnog grejanja, kao drveni ugalj, koristi i kao ogrev za obične peći i šporete.
Najbolji ugalj za centralno
Svaka od vrsta uglja jeste najbolji ugalj za određene potrebe, kao što se na primer kostolački ugalj može koristiti i za parno, ali i grejanje koje dolazi od šporeta najobičnijeg za drva. Najbolji ugalj za centralno grejanje jeste onaj koji ima prosečnu kalorijsku vrednost od 18 500 kJ/kg, pa tu spadaju sušena kolubara, štavalj, ugalj banovići, jasenovac i još neke vrste uglja koje su dostupne na našim prostorima.