Pod hroničnim umorom smatra se kada pacijent ima subjektivni osećaj umora, i taj umor traje duže od 6 meseci. Ovaj umor takođe se ne može podvesti pod neko drugo medicinsko stanje.
Sindrom hroničnog umora predstavlja kompleksno i vrlo teško stanje osećaja umora, i taj osećaj ne prolazi usled odmaranja. Povećava se usled obavljanja fizičkih i mentalnih aktivnosti, a pritom ima jako neobične simptome. Osobe koje pate od ovog sindroma, često uopšte nemaju snage da funkcionišu na dnevnom nivou, a mnogi dan provedu u krevetu. Umorni su i posle 8 sati sna, a svaki rad dovodi do pogoršavanja stanja. Ove osobe nekada čak ne mogu sebi da spreme obrok, da izađu u šetnju ili do prodavnice, a dešava se da nemaju snage ni da održavaju redovnu ličnu higijenu.
Šta nedostaje organizmu
Manjak vitamina B12 u organizmu može ukazivati da patite od hroničnog zamora, i da je potrebno da nadoknadite njegove izgubljene vrednosti. Uzimanje raznih suplemenata koji sadrže vitamin B12 u dužem vremenskom periodu može pomoći, ali je potrebno konsultovati stručna lica oko doze koju je potrebno uzimati. Naš organizam se oslanja na ovaj važan vitamin kako bi proizvodilo crvena krvna zrnca, a ona dalje prenose kiseonik u sve naše organe. Kada nedostaje kiseonik u našim ćelijama, pratiće nas umor bez obzira koliko dugo smo spavali.
Namirnice koje u sebi sadrže vitamin B12 su brojne, i uglavnom su to namirnice životinjskog porekla. Živina, džigerica, druge vrste mesa, riba, kao i morski plodovi su veliki izvor ovog vitamina. Isto se može reći i za jaja i mlečne proizvode, kao i žitarice. Nikada nemojte prekoračiti propisanu dnevnu dozu jer visoke doze mogu izazvati glavobolju, dijareju, mučninu, povraćanje, utrnulost ruku i nogu, ali i vrtoglavicu.
Stanje hroničnog umora , šta ga izaziva
Do dana današnjeg nije došlo do potpunog slaganja naučnika u vezi toga šta izaziva konstantan umor. Mnogi smatraju da je on produkt nekih bakterijskih i virusnih infekcija, dok drugi misle da je ovo stanje uzrok lošeg funkcionisanja imunog sistema. Kod pojedinih pacijenata otkriven je disbalans hormona, a kod nekih ovo stanje ima psihološku pozadinu, odnosno počinje da se javlja nakon traume ili neke teške situacije u kojoj se osoba našla.
Neki faktori utiču na to da su pojedine osobe u većem riziku od dobijanja sindroma hroničnog zamora. To su godine, on se otprilike javlja u periodu od 30 – 50 godine života. Takođe, genetske predispozicije su uzrok jer u nekim porodicama više generacija pati od ovog sindroma. Žene su u većem riziku od dobijanja ovog stanja nego muškarci. Stres, kao neredovan san, slab imunitet, infekcije, sve ovo mogu biti faktori koji će dovesti do ovog sindroma.
Simptomi
Simptomi koji su karakteristični za ovo stanje su brojni, a neki od njih su:
- Težak umor koji traje minimum pola godine, a nije uzrokovan nekim naporima,
- Slabo ili nemoguće funkcionisanje na dnevnom nivou,
- Sam umor ne prolazi ni nakon dužeg perioda odmora,
- Suvo grlo, glavobolje, bolovi u mišićima,
- Problemi sa pamćenjem i koncentracijom,
- Problemi sa snom, kao i konstantna buđenja u toku sna,
- Osetljivi limfni čvorovi.
Veoma je teško postaviti dijagnozu sindroma hroničnog umora, pa i ne čudi podatak da skoro 90 % pacijenata nikada ne dobije tačnu dijagnozu. Preporučuje im se svakodnevno odmaranje, koje njima nikako ne poboljšava stanje. Ne postoji test kojim bi se mogla uspostaviti tačna dijagnoza, ali se ona često uspostavlja ako pacijent ispunjava dva kriterijuma. Prvi je hroničan umor koji traje pola godine i duže, a da nije praćen drugim medicinskim stanjima. A drugi kriterijum je da pacijent ima konstantno prisutna bar 4 simptoma ii više njih.
Mere prevencije
Ako je u pitanju nasledna sklonost ka ovom sindromu, nikakve mere prevencije uglavnom neće pomoći pacijentu. U drugim slučajevima dosta pomaže ako pacijent vodi uredan način života. Pod tim se misli pravilna i zdrava ishrana, redovan san, redovna i umerena fizička aktivnost, kao i odsustvo stresa. Savetuje se umerenost kako u jelu, tako i u piću. Ishrana treba da bude izbalansirana i da sadrži optimalan odnos, proteina, ugljenih hidrata i zdravih masti. Takođe, u ishrani se preporučuje dosta svežeg voća i povrća, kao i umeren unos orašastih plodova. Izbegavajte unos prostih šećera na svakodnevnom nivou.
Kretanje na svežem vazduhu, uz povremeno vežbanje, razbistriće naš um i daće nam novu i pozitivnu energiju. Svakog dana, bar pola sata odvojite za šetnju ili neku drugu aktivnost koju volite, i učinićete nešto dobro za svoje zdravlje. Naučite neke tehnike za oslobađanje od stresa i praktikujte ih svaki dan. Na taj način redukovaćete stres na minimum, a vremenom ćete razviti otpornost na mnoge stresne situacije.