Sigurno ste se nekada zapitali – kako je zapravo nastao parfem koji svakodnevno nosite?
Veština pravljenja parfema stara je više hiljada godina. Još u drevnim civilizacijama mirisi su imali posebno mesto: korišćeni su u religijskim obredima, kao lek, ali i kao simbol statusa i moći. Za Kleopatru su svakodnevno bile pripremane mirišljave kupke od magarećeg mleka koje su u sebi sadržale različita mirišljava ulja, a za Napoleona se pričalo da je dnevno trošio jednu celu bočicu kolonjske vode.
Iako se metode i tehnologija danas neuporedivo razlikuju od onih iz prošlosti, sama suština ostala je ista i zasniva se na potrazi za savršenim mirisom i načinima da se on što bolje očuva i produži mu se trajnost.
Evo kako izgleda čitav proces od prvog ubranog cveta do finalnih bočica na rafovima parfimerija.
Odabir sastojaka
Prvi zadatak svakog parfimera jeste odabir i prikupljanje sirovina od kojih će se na na kraju samo deo naći u finalnom parfemu.
One mogu biti biljnog porekla. Na primer, cveće poput ruža, jasmina i tuberoze. Velike parfemske kuće imaju sopstvene plantaže cveća, jer je za samo jednu bočicu ponekad potrebno na hiljade latica.
Začini kao što su biber, cimet i šafran takođe su česti sastojci organskog porekla u parfemima, kao i voćke, od kojih su najčešći citrusi, breskva, šljiva, ali i razne druge…
Osim toga, parfemski sastojci često su i mineralnog porekla kao miris kamenja na plaži posle kiše, morske soli ili ozona. Mogu biti i potpuno sintetičkog porekla poput aldehida koji su proslavili Chanel 5 i Ambroxana koji je etičkija alternativa ambergrisu, nekada uzimanom iz digestivnog trakta kita ulješture.
Renomirani brendovi posvećuju mnogo pažnje pronalaženju sastojaka, pa tako dizajner Tom Ford parfema nekada potroši i godine u ovom procesu, sve dok nije sasvim zadovoljan rezultatom. Mirisi u parfemima dolaze iz svih krajeva sveta i nekada se u jednoj bočici parfema mogu naći sastojci sa svih kontinenata.
Ruže uglavnom stižu iz Bugarske i Turske, začini iz Azije i sa Bliskog Istoka, a drvenaste note iz Amerike. Nekada su se koristili i sastojci životinjskog porekla, poput mošusa ili ambergrisa, ali danas su oni mahom zamenjeni laboratorijskim alternativama. Sintetički sastojci ne samo da su etički prihvatljiviji, već su i stabilniji i dugotrajniji – primer za to su mošusne note koje su proslavile mnoge moderne parfeme.
Ekstrakcija mirisnih ulja
Kada se prikupe sirovine, sledeća faza je izdvajanje esencijalnih ulja. Postoji više metoda, a izbor zavisi od vrste biljke i željenog kvaliteta mirisa:
Destilacija je najstariji postupak, u kojem para izvlači mirisne molekule. Efikasna je, ali nije pogodna za osetljive cvetove.
Ekstrakcija rastvaračem koristi se za cvetove poput jasmina – ulje se dobija iz voštanog konkreta i prerađuje u tzv. apsolut.
Superkritični CO₂ je još jedna savremena i ekološka tehnika koja čuva delikatne mirise i omogućava ponovnu upotrebu gasa.
Enfleurage je gotovo zaboravljena metoda pri kojoj se koristi mast da upije miris latica. Skupa je i spora, ali verna u reprodukciji mirisa i pojedini pomalo ekscentrični parfimeri je i danas vole.
Frakciona destilacija i hromatografija danas omogućavaju precizno razdvajanje molekula i rekonstrukciju kompleksnih mirisa iz prirode. Zahvaljujući tim metodama, parfimeri mogu verno „uhvatiti“ miris morske soli, zemlje posle kiše ili sveže jagode.
Mešanje i sazrevanje
Dobijena ulja zatim se pažljivo mešaju sa alkoholom i vodom. Od količine parfemskog ulja zavisi i koncentracija: kolonjska voda ima najmanje, parfemska voda (Eau de Parfum) je najčešća, dok čist parfem (Parfum Absolut) sadrži najviše i najpostojanije note.
Kao i vino, i parfem mora da „odleži“. Tokom sazrevanja, koje traje od nekoliko nedelja do više meseci, mirisne note se stapaju sa alkoholom i razvijaju konačan karakter.
Savremeni trendovi u parfemskoj industriji
Iako se oslanja na tradiciju, parfemska industrija danas ne stoji u mestu. Naprotiv, poslednjih godina doživljava snažnu transformaciju.
Biotehnologija sve više preuzima ulogu u kreiranju mirisa, pa tako sastojci koji su nekada bili retki ili teško dostupni danas mogu da se proizvedu u laboratoriji na etički i održiv način. Paralelno s tim, sve više brendova orijentiše se ka tzv. clean beauty konceptu, odnosno ka parfemima bez parabena, ftalata i sastojaka životinjskog porekla.
Pored samog sadržaja, inovacije se ogledaju i u pakovanju: reciklirane bočice, poklopci od drveta, pa čak i mogućnost dopune originalnih boca kako bi se smanjila količina otpada.
Testiranje i usavršavanje
Najuzbudljiviji deo dolazi na kraju: testiranje. Glavni parfimer, kog nazivaju još i „nos“, proverava da li je kompozicija harmonična, koliko traje i kako se razvija na koži. Ako rezultat nije savršen, proces se ponavlja: menja se odnos ulja, ponovo spaja sa alkoholom i ostavlja da sazri.
Iza svakog parfema stoji tim stručnjaka, ali upravo parfimer daje završnu reč. Njegova sposobnost da prepozna i najsuptilnije nijanse razlike rezultat je godina usavršavanja i sticanja iskustva.
Kao što vidite, od prve latice do gotove bočice, put parfema je dug i složen, ali upravo to ga čini magičnim. Sledeći put kada nanesete svoj omiljeni miris, setite se da u njemu nosite spoj prirode, nauke i umetnosti.