Celoživotno učenje

Neophodno je da uvek radimo na sebi, da se usavršavamo, da napredujemo kao što i tehnologija napreduje. Ali to zahteva učenje, prvo učenje za diplomu, a posle dodatno usavršavanje. Ne uči se zbog diplome, učite zbog vas i morate da vodite računa kako učite. Nije to samo proces otvoriti knjigu i izaći na ispit, treba znati naučeno primeniti. Ali često se dešava da lupamo glavom o knjigu, ili zaspimo čak nad knjigom. Zašto nam se to dešava? Zato što su knjige uglavnom preobimne, a sadržaj nije uvek tako zanimljiv. Zato moramo da koristimo brzo učenje.

Kakva je to tehnika brzo učenje?

Verovatno se pitate šta to znači brzo učenje. U glavi vam je verovatno prelistate knjigu i sve je zapamćeno. Nije tako, ali zato uz pomoć različitih pristupa zaista će biti brzo učenje. Veoma je bitno da utreniramo pamćenje. Preveliku količinu informacija ako dobro ne rasporedimo nema šanse da savladamo i brzo ćemo zaboraviti. Zato je bitno da selektujemo i da pamtimo samo najvažnije, da ne pamtimo ako nešto ne razumemo, da obnavljamo u memorijskim ciklusima.

Veoma je bitno kako i pristupamo procesu čitanja. Kada pogledamo u sat dešava se da je prošlo puno vremena,a pročitali smo samo par strana. Čitanje se isto uvežbava i kao neki sport i naravno da postoji razlika da li se čita neka beletristika ili ozbiljnija literatura. Kod čitanja je bitna koncetracija i ona veoma utiče na brzo učenje. Ako nismo skoncetrisani i ako naše misli lebde negde u vazduhu, nećemo postići ništa. Ukoliko smo maksimalno skoncetrisani, isključimo sve što nam smeta iz okoline, napravimo ugodnu atmosferu, brzo ćemo i čitati i učiti. Tehnike brzog učenja i čitanja vam takođe mogu pomoći i u obrazovanju.

Kako brzo učenje može biti efikasno?

U narodu obično čujemo izreku „sve što je brzo, to je i kuso“, u prevodu na brzinu ništa ne valja. Pod brzim učenjem ne misli se samo na brzinu, već i na tehnike koje koristimo. Veoma je bitno da planiramo i rasporedjujemo učenje u vremenske intervale. Znači ako ste student odredite koliko sati učite dnevno i koliko strana prelazite. Ukoliko ste đak, malo je lakše jer je gradivo manje obimno, ali je bitna organizacija takođe. Uz koncetraciju na samu zadatu temu, bitno je da se na svakih 45 minuta pravi pauza bar 15 minuta. Obavezno podvlačite najvažnije i vodite sopstvene beleške. Neka što šarenije bude, jer je to za mozak poslastica. Možete da pravite mape uma, jer je veoma bitno da povezujete činjenice sa glavnim sadržajem.

Da povezujete sa prethodnim i onim što tek sledi. Vizuelno pamćenje je veoma bitno. Obavezno se preslišavajte kada završite sa učenjem određene lekcije, sa posebnim akcentom na nove pojmove. Sve nove pojmove ukoliko su nepoznati prevedite sami sebi, jer nema potrebe da ih pamtite. Učite sve sa razumevanjem i primenom. Poželjno je takođe da slušate i na času, jer ipak kada vam neko objasni, lakše ćete razumeti prilikom čitanja. Kada uspete sve da prepričate, znači da ste ovladali tematikom, a pogotovu kada to znanje još raščlanite kako biste pojasnili nekome drugom, onda ćete postati preponosni na same sebe. Zaključak je da je brzo učenje u stvari dobra organizacija, koncetracija, učenje sa razumevanjem i prepreke do cilja za vas ne postoje.