povrce1

Proteini, pripremite se. Zima stiže.

Ime proteini, poznatiji i kao belančevine, poreklom iz grčkog jezika i znači ,,prvi element“. Protein se sastoji od dvadeset različitih aminokiselina. Kao takav, proteini imaju mnogobrojne važne funkcije u našem organizmu. Učestvuje u izgradnji i razvoju organizma, obnovi tkiva, proteini učestvuju i u proizvodnji različitih hormona, enzima i protivtela. Ono što je važno znati jeste da naše telo ne može samo da proizvodi i čuva proteine za kasniju upotrebu kao što skladišti ugljene hidrate ili masti. Zbog toga mi moramo proteine da unosimo svaki dan u organizam putem ishrane.

Veza između vežbanja i unosa proteina se najbolje može videti pri objašnjenju varenja proteina. Pri njihovom unosu, proteini se razlažu na osnovne jedinice – aminokiseline. Potom se aminokiseline apsorbuju i koriste za izgradnju drugih proteina neophodnih organizmu. Odgovarajuća razmera između svakodnevnog unosa proteina i potrošnje energije osigurava se ponavljanje ovog ciklusa i izgradnje mišića.

Celogodišnji izvori proteina

Proteini se mogu naći u životinjama i biljkama.. Zbog toga, proteini se mogu prema poreklu podeliti na proteine koji dolaze iz biljaka i proteine koji dolaze iz životinja. Zanimljiva činjenica, kad smo kod izvora proteina, da li ste znali da samo biljke mogu proizvoditi proteine. Za razliku od njih, životinje i čovek moraju da unose proteine kroz ishranu. Proteini iz životinja i njihovih proizvoda se mogu naći u, siru,mleku, ribi, mesu, jogurtu. Ne treba ni jaja zaboraviti! Proteini koji se mogu naći kod životinja i u njihovim proizvodima se još nazivaju i ,,kompletnim proteinima“, jer sadrže skoro sve aminokiseline. U ovoj grupi poželjno je izdvojiti masne ribe, kao što su pastrmka, losos, tuna. Njihova prednost je što pored proteina, sadrže i omega masne kiseline koje pomažu u zaštiti mnogih oboljenja.

Proteini biljnog porekla se mogu naći u, žitaricama, pasulju, sočivu, pšenici, pirinču, kukuruzu, mahunarkama, kao i u soji. Pošto proteini iz biljaka nisu „kompletni proteini“ potrebno je unostiti više vrsta biljnih izvora proteina. Kako bi se osigurali da da unosimo sve proteine biljnog porekla, potrebno je da kombinujemo različito povrće što i nije tako loše. Kombinacija različitih vrsta povrća osim proteina, obezbeđuje vlakna i visok nivo različitih vitamina. Bitno je znati da se unosom proteina koji su životinjskog porekla, unosimo i dosta zasićenih masnoća i različitih masti, kao što su ulje, mast i salo. Zbog toga, naročito zimi, topla je preporuka da se izvori proteina mešaju. Crveno meso (govedina, svinjetina, jagnjetina) treba izbegavati ili barem jednom nedeljno unositi u dok ostatak vašeg tanjira treba da ispune proteini koji vode poreklo od biljaka. Kolokvijalno se nazivaju još i „čistim proteinima“. Čisti proteini su na primer, pasulji, orasi i žitarice, koštunjavi plodovi i na kraju  riba i piletina.

Zimski dodatak

Kako smo već napisali, treba se pripremiti za zimu. Ne samo toplom odećom kako bi se oblačili slojevito, već i naš unutrašnji organizam treba slojevito snabdeti potrebnim nutrijentima, između ostalih i proteinima, kako bi normalno funkcionisalo tokom zime i uz vežbanje, srećni i zategnuti dočekali proleće i leto. Da bismo olakšali pripremu, predstavićemo ukratko proteinske vrednosti određenih proizvoda koje svakodnevno koristite. Belo meso od pileta u 130g sadrži 41g proteina, goveđi stejk od 200g sadrži 52g proteina, goveđi hamburger samo 8g. S druge strane, tuna, bakalar, obe ribe u 100g sadrže 19g, odnosno 32g proteina dok na primer proizvodi od tofua (soje) u 125g sadrži čak 15g proteina. Čak, jer je zabluda da osrednje jaje ima više proteina od biljaka. Naime, ono poseduje samo 6g proteina. I za kraj, 1 kriška belog hleba ima tek 3g proteina.